Ubedljiv uspeh aktuelnog predsednika Zorana Milanovića u prvom krugu predsedničkih izbora trebalo bi da zabrine Evropsku uniju, s obzirom da značajan deo njegovih pristalica deli evroskeptične stavove.
Kao kandidat opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) Milanović je osvojio 49,09% glasova i u drugom krugu 12. januara će se suočiti sa drugoplasiranim kandidatom Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Draganom Primorcem koji je osvojio 19,35% glasova.
Briselski portal piše da je Milanović, koga često porede sa Donaldom Trampom, uspeo da dobije podršku širokih delova hrvatskog društva, od desničarskih i krajnje desnice do levičarskih, pa čak i proruskih birača, kombinacijom levičarskih uverenja i populističkih govora koji uključuju neprijateljsku retoriku prema NATO i EU.
"To bi trebalo da bude upozorenje za Brisel, s obzirom da značajan deo Milanovićevih pristalica deli njegove evroskeptične stavove", navodi Politiko.
Iako je antizapadno raspoloženje postalo uobičajeno među liderima centralne i istočne Evrope, portal dodaje da to još nije situacija u Hrvatskoj, zemlji koja je "uprkos istoriji krajnje desnih političara na visokim funkcijama bila tradicionalno snažno za EU i za NATO".
Profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber izjavio je da Milanović "ima ličnost lošeg dečka i imidž koji ljudi vole, u smislu da kaže šta misli i da nije sputan političkom pristojnošću ili dobrim ponašanjem", dodajući da je moto njegove predsedničke kampanje bio "predsednik sa stavom".
Kritičari tvrde da su Milanovićeve javne svađe sa premijerom Andrejem Plenkovićem iz HDZ-a, odnos prema ratnim zločincima i obećanja da će smanjiti podršku NATO i Ukrajini naneli značajnu štetu međunarodnom ugledu ove uglavnom nekontroverzne balkanske zemlje.
Prema oceni analitičara, međutim, ključ njegovog uspeha je u nezadovoljstvu najjačom strankom u zemlji HDZ-om, koja dominira političkom scenom otkako je Hrvatska stekla nezavisnost nakon raspada Jugoslavije 1991. godine.
"Mnogi ljudi su frustrirani učvršćivanjem i korupcijom stranke i osećajem da nema političke alternative", rekao je Biber.
Plenković, piše Politiko, smatra se "knjiškim evrokratom" čije su odluke pragmatične i predvidive i koji se dosledno usklađuje sa spoljnom i unutrašnjom politikom EU.
S druge strane, otkako je postao premijer 2016, 30-ak ministara u njegovoj vladi je podnelo ostavke ili je smenjeno zbog optužbi za korupciju.
Da li je Milanović prava alternativa ili samo distrakcija, ostaje da se vidi, navodi Politiko, pošto predsednik ima ograničena ovlašćenja u zemlji.
"Iako je njegova privlačnost možda porasla, sveobuhvatni pristup koji je podstakao nekoliko različitih grupa da glasaju i da ga izaberu biće izuzetno teško primeniti ili prevesti u političku akciju", zaključio je Biber.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/Hina
