Revizorski sud Belgije oštro je kritikovao digitalnu transformaciju pravosuđa zbog značajnih nedostataka u strategiji, upravljanju i nadzoru konsultanata.

Izveštaj Revizorskog suda razotkrio je ozbiljne nedostatke u digitalnoj transformaciji belgijskog pravosudnog sistema koja je započela još početkom veka. Projekti međutim nisu davali rezultate, pokazao je izveštaj, prenosi 10. januara agencija Belga.

Kako se navodi, uprkos nedavnim naporima poslednje vlade, uključujući, kako se procenjuje 140 miliona evra investicija u 2023, fundamentalna pitanja nisu rešena.

U izveštaju se posebno kritikuje ministarstvo pravde zato što nije definisalo jedinstvenu strategiju digitalizacije. To je dovelo do fragmentiranih projekata i neefikasnog korišćenja resursa.

Revizori su ocenili da su problemi upravljanja, uključujući nepoverenje i konkurenciju među ključnim igračima, bili značajna prepreka uspehu digitalizacije pravosuđa.

Pored toga, velika zavisnost od konsultanata, u kombinaciji sa lošim nadzorom, stvorila je rizike za prevare, sukob interesa i komercijalni uticaj, mišljenje je revizora koje prenosi Belga.

U izveštaju se ukazuje i da su administrativni i IT sistemi i dalje zastareli, da ne postoji dovoljno alata za ocenu održivosti aktuelnih projekata i da je federalna koordinacija slaba - vlada nema centralnu politiku digitalizacije kako bi uskladila inicijative među resorima.

Ministar pravde Paul Van Tihelt priznao je neke od nalaza Revizorskog suda ali je odbacio tvrdnje o lošoj upravi, nedostatku nadzora i zloupotrebi sredstava.

Sud je međutim ostao pri svojim zaključcima pozivajući se na jasne dokaze sistemskih rizika i neefikasnosti.

Ministarstvo koje vodi Van Tihelt planira da sprovede akcioni plan kako bi postupilo po preporukama.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Pixabay.com