Novi izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (SEF) o globalnim rizicima objavljen 15. januara ukazao je na sve rascepkaniji globalni pejzaž u kome eskalirajući geopolitički, ekološki, društveni i tehnološki izazovi prete stabilnosti i napretku.
Iako u ovogodišnjem istraživanju "Globalni rizici 2025" ekonomski rizici imaju manji neposredan značaj, i dalje su razlog za brigu zbog povezanosti sa društenim i geopolitičkim tenzijama.
Oružani sukob država identifikovan je kao neposredni globalni rizik u 2025. i to smatra gotovo četvrtina od više od 900 svetskih lidera u biznisu, vladama, nauci i civilnom društvu koji su učestvovali u istraživanju obavljenom u septembru-oktobru 2024.
Dezinformacije su drugu godinu za redom među vodećim kratkoročnim rizicima. One su stalna pretnja koheziji društva i upravljanju jer narušavaju poverenje i jačaju podele međe nacijama.
Ostali vodeći rizici na kratak rok uključuju ekstremne vremenske prilike, polarizaciju društva, sajber špijunažu i oružane sukobe, navodi se u izveštaju SEF o globalnim rizicima, 20. po redu.
Među dugoročnim rizicima ponovo dominiraju oni povezani sa životnom sredinom, sa ekstremnim vremenskim prilikama, gubitkom biodiverziteta i kolapsom ekosistema, kritičnim promenama u Zemljinim sistemima i nedostatkom prirodnih resursa. Tu je i zagađenje koje ispitanici doživljavaju i kao vodeći rizik na kratak rok.
Na dugi rok se kao globalni vide i tehnološki rizici povezani sa dezinformacijama i veštačkom inteligencijom.
"Rastuće geopolitičke tenzije i uništavanje poverenja pokreću globalni pejzaž rizika", rekao je izvršni direktor SEF Mirek Dušek. "U tako kompleksnom i dinamičnom kontekstu lideri imaju izbor: da nađu načine za podsticanje saradnje i otpornosti ili da se suoče sa ranjivišću koja se povećava", istakao je Dušek.
Istraživanje je pokazalo da su ispitanici manje optimisti oko izgleda na dugi rok nego kod onih na kratak rok i gotovo dve trećine predviđa turbulencije u globalnom pejzažu do 2035. vođene posebno intenziviranjem ekoloških, tehnoloških i društvenih izazova.
Dalje se navodi da više od polovine ispitanika očekuje neku nestabilnost u roku od dve godine a vezano sa sve većim urušavanjem međunarodne saradnje. To će biti veliki izazov i na duži rok.
Kao kratkoročni i dugoročni rizici vide se i oni društveni, poput nejednakosti i polarizacije. Sve je veća zabrinutost oko nedozvoljenih ekonomskih aktivnosti, rasta opterećenja dugovima i koncentracije strateških resursa, što bi moglo da destabilizuje globalnu ekonomiju u predstojećim godinama.
Ističe se da ti rizici pojačavaju domaću nestabilnost i potkopavaju poverenje u vlade dodatno komplikujući napore da se odgovori na svetske izazove.
"Od sukoba do klimatskih promena, suočeni smo sa isprepletanim krizama koje zahtevaju koordinisanu, kolektivnu akciju", rekao je šef Inicijative za globalne rizike SEF Mark Elsner.
"Hitno su potrebni obnovljeni napori za novu izgradnju poverenja i negovanje saradnje. Posledice nedelanja mogle bi da osete generacije koje dolaze", istakao je Elsner.
U izveštaju se ocenjuje da, s obzirom na produbljivanje podela i fragmentaciju geopolitičkog i ekonomskog pejzaža, saradnja nikada nije bila potrebnija. Ipak, sa 64% stručnjaka koji predviđaju rascepkan globalni poredak obeležen konkurencijom među srednjim i velikim silama, multilateralizam se suočava sa značajnim pritiskom.
Dalje se ukazuje da je dekada pred nama ključna za lidere da upravljaju kompleksnim, međusobno povezanim rizicima i pozabave se postojećim ograničenjima upravljačkih struktura.
Kako bi se sprečila spirala nestabilnosti i umesto toga obnovilo poverenje, pojačala otpornost i obezbedila održiva i inkluzivna budućnost, zemlje moraju da daju prioritet dijalogu, jačanju međunarodnih veza i podstiču uslove za obnovu saradnje, zaključuje se u izveštaju SEF.
Ovogodišnji skup Svetskog ekonomskog foruma biće održan od 20. do 24. januara u švajcarskom zimskom centru Davos-Klosters a tema je "Saradnja za inteligentno doba".
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: WEF
