Za Poljsku izbor desnog populiste Karola Navrockog za predsednika znači produbljivanje postojećih podela, za Evropsku uniju to takođe nije dobra vest jer je Poljska u EU akter sa posebnom težinom, a ponajmanje je dobra vest za evroatlantski put Ukrajine, piše 2. juna nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).
FAZ povom pobede populiste Karola Navrockog u drugom krugu predsedničkih izbora u Poljskoj, piše da Poljsku ponovo očekuje uzajamna blokada vlasti, koju će Navrocki kao instrument njenog izumiteja, lidera konzervativne partije Pravo i pravda (PIS) Jaroslav Kačinjski, verovatno koristiti još uspešnije od svog prethodnika Anžeja Dude.
Analitičari u Poljskoj, prema pisanju dnevnika, već govore da će građani Poljske sa dolaskom Navrockog na mesto šefa države još "sa čežnjom prizivati Dudu".
Kandidat PIS Karol Navrocki je u drugom krugu izbora osvojio 50,89% glasova, a njegov suparnik, liberalno-konzervativni gradonačelnik Varšave i kandidat Građanske koalicije premijera Donalda Trampa, Rafal Tšaskovski 49,11%. U Poljskoj, koja ima gotovo 30 miliona birača, prevagu je odnelo 370.000 glasova.
Sa Navrockim "podela u zemlji neće nestati, nego će postati još dublja, što će verovatno ojačati političku marginu u zemlji", piše FAZ, dodajući da se "već u prvom krugu videlo da su pre svega kandidati sa krajnjeg desnog i levog spektra zabeležili znatne uspehe" i "da su ih birali uglavnom mlađi ljudi, koji su već siti dvojnog monopola Građanske koalicije i PIS u politici".
Kada je reč o Evropskoj uniji, Poljska je, piše FAZ, "kao velika i ekonomski snažna zemlja akter koji ima određenu težinu u EU".
"Tusk pokušava da tu snagu upotrebi u korist svoje zemlje, dok se PIS, kao i u vremenu kada je bio na vlasti do 2023. godine, ruga Briselu kao 'evrokolhozu', koji pre svega služi Nemačkoj da bi Poljskoj oduzela nezavisnost i suverenitet", Piše FAZ.
Dnevnik primećuje da takav narativ, koji je u predizbornoj kampanji koristio i Navrocki, "nailazi na prijem pre svega onih Poljaka koji ne samo što podelu i okupaciju svoje zemlje doživljavaju kao istorijsku traumu, nego koji, sa pravom ili ne, kritikuju nadmeni odnos zapadne Evrope prema njihovoj zemlji posle 1989. godine".
"I konačno, izbog Navrockog nije dobar znak ni za Ukrajinu", navodi list.
FAZ piše da je PIS i posle napada Rusije na Ukrajinu podržavao Kijev i prihvatao ukrajinske izbeglice, ali da se ta partija u međuvremenu jasno izjašnjava protiv članstva Ukrajine u EU i u NATO, kao i protiv učešća poljskih vojnika u eventualnim evropskim mirovnim snagama.
Uz to je Navrocki raspirio vatru i izvlačenjem nekih tema iz prošlosti sa kojima se dve zemlje nisu dovoljno suočile, poput zločina koje su Ukrajinci u Drugom svetskom ratu izvršili nad Poljacima, dodaje FAZ.
"Ali, nezvisno od toga, PIS je bliži autoritarnom društveno-političkim idejama (predsednika Rusije) Vladimira Putina, ali i (mađarskog premijera) Viktora Orbana ili (liderke francuske desnice) Marin Le Pen. Kao i njma, Karolu Navrockom su otvoreno društvo, nezavisno pravosuđe i slobodni mediji trn u oku", konstatuje FAZ.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
