Ako američki predsednik Donald Tramp uvede trenutno odložene carine Meksiku i Kanadi one će teško pogoditi privrede te dve zemlje, Kinu će carine pogoditi znatno manje, ali i SAD i ceo svet moraju da računaju sa ozbiljnim usporavanjem privrednog rasta, pokazuje simulacija Instituta nemačke privrede (IW).
Rezultati simulacije ukazuju da bi američke carine u Meksiku i Kanadi imale ozbiljan uticaj na privredni rast. Čak i bez eventualnih mera odmazde protiv SAD, BDP bi u Kanadi 2026. godine bio 1,9% ispod nivoa koji bi se mogao očekivati bez carina. Za Meksiko bi negativni efekat zbog veće trgovinske zavisnosti od SAD bio još veći - 2,7%.
SAD bi u 2026. godini mogle da računaju sa BDP koji bi bio 0,6% manji od očekivanog, dok bi BDP Kine u takvom scenariju bio 0,5% manji. U slučaju kontramera, šteta bi bila još veća, pa bi 2026. BDP Meksika bio 3,9% niži, Kanade 3,5%, Kine 0,8% a SAD 1,5% manji od očekivanog, objavio je 5. februara IW.
I ostatak sveta bi u značajnoj meri osetio efekte eskalacije trgovinskog spora. Za celu Evropsku uniju bi BDP 2026. godine bio 0,3% manji od očekivanog, a za celu svetsku ekonomiju 0,4%.
U simulaciji nisu uzete u obzir Trampove pretnje da će uvesti kaznene carine i EU. U tom slučaju, privredna šteta za Uniju i Nemačku bi bila znatno veća, piše IW.
Nemačka bi, zbog otvorenosti svoje privrede, mogla da raćuna sa padom od 0,4%, a za 2025. i 2026. godinu šteta bi izražena u novcu iznosila oko 25 milijardi evra.
Simulacija IW objavljena 5. februara, rađena je na osnovu Globalnog ekonomskog modela ugledne analitičke kuće London ekononomiks, i uzima u obzir i globalne ekonomske interakcije i sekundarne efekte trgovinskih sankcija, odnosno uticaj na trgovinske partnere država kojima su uvedene sankcije.
Objašnjavajući teške posledice za meksičku, kanadsku i doneskle kinesku privredu, IW navodi da je 2023. godine spoljnotrgovinski promet sa te tri zemlje činio 8% BDP SAD, ali je u Meksiku trgovina sa SAD činila 44% BDP, a u Kanadi 36%.
Evropu, a i Nemačku, carine će pogoditi indirektno. Manji deo nemačkih izvoznika mogao bi i da profitira ako njihovi proizvodi na američkom tržištu nadomeste robu iz Meksika, Kanade i Kine. IW smatra da se ipak iz tri razloga može računati sa negativnim posledicama.
Prvi je taj što se nemački poluproizvodi u tri pogođene zemlje često dalje prerađuju i prodaju u SAD. Drugo, carine će značajno usporiti privredni rast tih zemalja, a time i potražnju za nemačkim proizvodima, i konačno, trgovinski sukob povećava globalnu ekonomsku nesigurnost i "otrov" je za investicionu klimu, uključujući i nemačke investitore.
Teže, i direktno biće pogođene nemačke firme koje imaju proizvodne pogone u Meksiku, Kanadi i Kini.
To je, prema podacima nemačke Spoljnotrgovinske komore (AHK), 2.100 preduzeća. Eventualni gubitak radnih mesta u tim firmama osetio bi Meksiko, ali bi nemačku privredu pogodilo kada bi te firme smanjenjile uvoz nemačkih prefabrikata i delova i u Nemačku transferisale manji profit.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: CNN
