Finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen ocenila je da nije moguć brz sporazum sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o završetku rata u Ukrajini, već da će to, suprotno ambicijama američkog predsednika Donalda Trampa, biti dug, višegodišnji proces čiji krajnji rezultat mora biti pravedan i stabilan mir.
"O tom važnom pitanju moramo čak i hitnije nego ikada otvoreno da razgovaramo sa našim američkim partnerima. Tramp i njegov tim moraju da shvate da se u pregovorima sa Rusijom ne radi samo o Ukrajini, nego i o bezbednosnoj strukturi cele Evrope", rekla je Valtonen za portal Redakcijska mreža Nemačka (RND).
"Moramo Trampovom timu jasno da stavimo do znanja da je brzi 'dil' sa Putinom nemoguć, već samo dugačak proces, koji će trajati godinama i na čijem kraju se nalazi stabilan mir. Rusi neće tek tako pristati na mir, to je moguće postići samo snagom i spoljnim pritiskom. Evropa sada mora da nauči da pokaže tu snagu, da bi u budućnosti mogla da sačuva mir na kontinentu", rekla je Valtonen u intervjuu, objavljenom 14. februara.
Upitana za američki mirovni plan sa Rusijom, čije bi obrise potpredsednik SAD J.D. Vens trebalo da predstavi na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 14. februara, finska ministarka je rekla da "ne gaji veliko poverenje da bi Putin poštovao nekakavg američki mirovni plan".
"Naravno, u prvom trenutku zvuči dobro da Amerikanci žele da predlože mirovni plan. Pa ko ne želi mir u Ukrajini? Ali Evropljani možda bolje shvataju šta je održiv i pravedan mir. Takve ključne tačke bi za nas Evropljane u američkom planu bile presudne", rekla je Valtonen, dodajući da Evropi u suprotnom preti nestabilna budućnost, što ne bi bilo ni u američkom interesu.
Ocenila je da u ovom trenutku nikakav mirovni plan nema izgleda na uspeh zbog ruskog predsednika Putina.
"Svojim rečima i delima svakog dana potvrđuje da ne želi mir. On veruje da ratom može da postigne više. Za uspeh američkog mirovnog plana bi zato bilo od odlučujućeg značaja da se Putin primora da sedne za pregovarački sto. A još će teže tada biti da se Putin navede da pristane na takav plan i da ga se pridržava", rekla je Valtonen.
"Posle svega što su Rusi u poslednjih 15 godina uradili, kako i danas Ukrajinu prekrivaju napadima i vode perfidan hibridni rat protiv Evrope, mir sa Rusijom je veoma udaljen", rekla je šefica finske diplomatije.
Sve dok Rusija, prema njenim rečima, sledi svoje "političke ciljeve koji daleko prevazilaze Ukrajinu", pregovori se ne mogu ograničiti na Ukrajinu, niti se može imati poverenja u Rusiju, koja, kakva je danas, nije samo pretnja za Ukrajinu i celu Evropu, nego i za transatlantski savez.
Dodala je da i sankcije protiv Rusije, koje su se pokazale kao efikasne i znatno oslabile rusku privredu treba da ostanu na snazi sve dok ruski predsednik Putina svojim delima ne pokaže da se ponovo pridržava međunarodnog prava.
"To se neće dogoditi na dan potpisivanja mirovnog sporazuma, i sankcije će zato još dugo ostati na snazi. Mnogi ljudi priželjkuju budućnost u kojoj će naši ekonomski odnosi sa Rusijom cvetati, i ponašati se kao rata u Ukrajini nikada nije ni bilo. Nažalost, proteklih se godina dogodilo jako puno toga što ne možemo da ignorišemo", rekla je Valtonen.
Komentarišući ponovo dolazak američkog potpredsednika Vensa u Nemačku, ona je rekla da bi najbolje bilo kada bi posle Minhenske bezbednosne konferencije svi bili saglasni da ne može biti brzog mira sa Putinom, pošto agresiju koja dolazi iz Rusije njeni susedi osećaju već više od deset godina.
Valtonen je rekla da je Minhenska konferencija za Evropu važna prilika da se usaglasi sa američkim partnerima i da se uveri da će dve strane i u budućnosti sarađivati. Minhenska bezbednosna konferencija, koja će okupiti brojne visoke zvaničnike iz celog sveta, trajaće od 14. do 16. februara.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EU
