Evropska komisija zalaže se da se preispitivanje koncepta sigurne treće zemlje pokrene što pre, već u martu, a ne u junu, navodi se u dokumentu u koji je imao uvid briselski Euraktiv.
Dokument otkriva i da Komisija razmatra da promeni "kriterijum za povezivanje" i način na koji se postupa po žalbama za prijave koje su odbijene prema pravilu sigurne zemlje.
Koncept sigurne treće zemlje omogućava da se tražioci azila pošalju u zemlju u kojoj mogu da nađu zaštitu umesto da ostanu u zemlji u kojoj su podneli zahtev.
Analitičarka Centra za evropsku politiku Helena Han rekla je za Euraktiv da se taj koncept koristi "za dodeljivanje odgovornosti za zaštitu zemlji koja nije ona u kojoj se podnosilac zahteva prijavio za azil".
Sada je koncept sigurne treće zemlje definisan direktivom o postupku azila koja je reformisana 2024. u sklopu Pakta o migraciji koji treba da se primenjuje od sredine 2026.
Prema saznanjima Euraktiva, Komisija se sada konsultuje sa članicama kako bi razmatranje izmena počelo ranije.
Navodi se da je u novoj uredbi (iz 2024.) jedan od glavnih uslova za primenu koncepta sigurne treće zemlje veza između tražioca azila i treće zemlje.
Predložene promene koje sada razmatraju članice uključuju potpuno ukidanje kriterijuma povezanosti, njegovu zamenu tranzitnim zahtevom ili zadržavanje tog kriterijuma, ali uz veću fleksibilnost.
Uklanjanje pravila značilo bi da nije potrebna veza između tražioca azila i izabrane treće zemlje.
"Slabljenje ili uklanjanje tog kriterijuma moglo bi delovati na povratak proširenjem liste zemalja koje se smatraju bezbednim", rekla je Han.
Ona je upozorila da bi to moglo i da vodi do transfera u zemlje sa neadekvatnim standardima azila po međunarodnom i pravu EU. Takođe bi otežalo integraciju i povećalo rizik od daljih kretanja migranata koji nemaju realnu vezu sa tim zemljama.
Razmatra se i fleksibilniji pristup koji uključuje povezanost uz faktore poput kulturnih, uključujući "verski aspekt ili poznavanje jezika".
Takođe se raspravlja da li žalbe na osnovu pravila sigurne treće zemlje treba automatski da zaustave deportaciju.
Predložena promena značila bi da pravo na ostanak više ne bi bilo automatsko i osoba bi morala da traži od suda dozvolu da ostane ili bi sud automatski odlučivao.
U Komisiji su rekli da ne komentarišu dokumente u koje je neko imao uvid.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EC
