Sve veći izazovi oko statusa evra kao rezervne valute u globalnoj ekonomiji koja se brzo menja ostaju "u rukama" evropskih prestonica dok odmeravaju posledice potencijalne zaplene zamrznute ruske imovine.

Evropa se suočava sa sve hitnijom potrebom da pomogne finansiranje opstanka Ukrajine jer predsednik SAD Donald Tramp želi da povuče američku podršku i cenjka se sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, navodi se u analizi agencije Rojters.

Ta potreba Evrope stavlja u fokus 300 milijardi dolara imovine ruske centralne banke koju je Zapad zamrzao nakon što je Rusija pre tri godine napala Ukrajinu. Najveći deo ruske imovine drži se u Evropi - uglavnom kao državne obveznice čiji se profiti koriste za garantovanje zajmova Ukrajini.

Iako bi direktna zaplena te imovine mogla biti primamljiva, takve akcije imaju dugu pravnu istoriju i mogle bi da uplaše druge centralne banke koje drže imovinu u Evropi.

Rojters navodi da su u jednom istraživanju prošle godine evropski ekonomisti naveli niz primera takvih konfiskacija tokom ratova u 20. veku.

Međutim, evropski zvaničnici koji se ponose poštovanjem vladavine prava u regionu stidljivo se bore protiv kršenja imuniteta suverene imovine.

"Nije na Evropskoj centralnoj banci da o tome raspravlja ali bih svakako rekla da će međunarodno pravo na osnovu koga se neka odluka donosi biti važno za druge investitore", rekla je nedavno predsednica ECB Kristin Lagard.

Konačna odluka nije na ECB nego na njenim političkim "gospodarima" u Berlinu, Parizu i još 18 prestonica zemalja zone evra. A oni, navodi Rojters, neće olako preći preko argumenta Kristin Lagard.

"Nikome nije u interesu da radi stvari koje bi sada oslabile naš sistem koji je široko napadnut preko trgovine, carina, carinskih politika", rekao je francuski ministar odbrane Sebastijan Lekorni na pretnje Trampa da će uvesti velike namete na evropski izvoz.

Dominacija dolara

U analizi Rojtersa dalje se navodi da je Evropi dugo trebalo da prihvati da evro neće osporiti dominaciju dolara kao rezervne valute, što joj je bila težnja nakon uvođenja evra 1999.

Zapravo je od 2010. udeo evra u globalnim rezervnim valutama smanjen sa gotovo 26% na 20%. I udeo dolara je malo smanjen ali je i dalje više od 58%.

Lagard je u prošlogodišnjem izveštaju kao izazove za evro kao rezervu navela pojavu drugih jedinica kao valuta za faktorisanje trgovine, kao i pojačano interesovanje za zlato u turbulentnim vremenima.

U međuvremenu neki dovode u pitanje opravdanost nastojanja da se evro pozicionira kao vodeća rezervna valuta, s obzirom na slabe tačke koje su se pokazale u dužničkoj krizi pre 15 godina.

"Ako pretpostavimo da je to bila politička ambicija, onda je evro hendikepiran nedostatkom unije tržišta kapitala, sigurne aktive evra i potpuno razvijene bankarske unije", rekao je profesor Koledža Evropa Hans Geroms.

Zvono za uzbunu

Ipak, uz slabosti na strani evra, tu je i geopolitička situacija.

Na prošlonedeljnom samitu EU o podsticanju evropske potrošnje za odbranu nije doneta odluka o zapleni ruske imovine a jedan diplomata EU potvrdio je da su Nemačka, Francuska i Belgija, gde se nalazi depozitar hartija od vrednosti Euroklir i gde se nalazi velika imovina, ponovo izrazile svoje protivljenje.

Međutim, stručnjak za pravo suverenog duga sa Univerziteta Virdžinija Mitu Gularti rekao je da je Trampov zaokret američke politike o Ukrajini naterao Evropljane da razmisle da rade stvari koje nisu želeli da rade pre šest meseci.

On je rekao i da ljudi koji su rekli da neće biti potpune zaplene, sada kažu da su zainteresovani ali nije precizirao o kojoj se zemlji radi.

Jedan zvaničnik centralne banke zone evra koji je želeo da ostane anoniman rekao je za Rojters da politički pritisak da se razmotri konfiskacija imovine raste.

"Savet ECB se neće promeniti, rekao je bankar i dodao: "Ali to možda neće uticati na političare. Račun za Ukrajinu je upravo znatno porastao i to čini taj novac mnogo privlačnijim".

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Pixabay.com