Očekuje se da se novom uredbom EU, u koju je Euraktiv imao uvid, uvedu stroža pravila o migraciji i olakša stvaranje čvorišta za povratak. Novim zakonodavstvom Komisija zapravo želi da omogući članicama da istraže inovativne ideje, uključujući "centre za povratak".
Nova pravila EU o povratku, "deo koji nedostaje u sistemu azila i migracije", biće predstavljena na plenarnoj sednici Parlamenta u Strazburu 11. marta i zameniće važeću direktivu koja je na snazi od 2008.
Nova uredba, piše briselski portal Euraktiv, biće direktno primenjiva i obavezujuća za sve članice zaobilazeći potrebu za nacionalnom implementacijom.
Nacrtom u koji je Euraktiv imao uvid EU se otvara put da uspostavlja kontroverzne "centre za povratak" odnosno centre za deportaciju van bloka.
"Cilj mi je da omogućim članicama da misle o novim, inovativnim idejama, uključujući centre za povratak", rekao je jutros evrokomesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner na brifingu iza zatvorenih vrata.
O ovom pitanju u EU se diskutuje mesecima, pri čemu je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila koncept u pismu članicama u oktobru i pozvala na dalje razgovore.
Predlogom su previđena tri scenarija za povratak lica - u njihovu zemlju porekla, u zemlju iz koje su došli ili u zemlju sa kojom članica EU ima sporazum o "centru za povratak".
Prema Brunerovim rečima, pitanje povratka je ključno. "Trudimo se da ljudima damo osećaj da imaju kontrolu nad onim što se dešava u Evropi", rekao je evrokomesar dodajući da će, ako partije demokratskog centra ne reše to pitanje, EU "potpuno izgubiti poverenje građana".
Cilj novih pravila je da stvore jedinstveni sistem povratka rešavajući nedoslednosti u tumačenju pravila a kako bi se pozabavila niskim stopama povratka koje EU beleži.
"Četvoro od petoro ljudi sa odlukom o vraćanju ostaje u EU", rekao je Bruner i istakao da je to neprihvatljivo.
Kako je pre dva dana najavila Fon der Lajen, uredbom se predlažu novi "evropski poredak povratka" i uzajamno priznanje odluka o povratku među članicama. Međutim, u nacrtu se navodi da ovo međusobno priznanje neće biti obavezno.
Novim predlogom uvešće se stroža pravila za pojedince sa odlukom o povratku, posebno prema onima koji se smatraju bezbednosnom pretnjom. Dalje se navodi da osnov za pritvor treba da bude proširen kako bi se smanjio rizik od bekstva, uz mogući period pritvora do 24 meseca. Za one koji su pretnja po bezbednost, pritvor traje onoliko koliko sudija smatra da je potrebno nakon procene.
Zabrana ulaska, ranije ograničena na pet godina, mogla bi da bude produžena na deset godina pri čemu do 20 godina za visoko rizične pojedince.
Predviđeno je i ukidanje fiksnog perioda za povratak od sedam do 30 dana a kontrola za rokove se daje članicama.
Tekstom nove uredbe takođe se otvara put za veću ulogu Fronteksa kod povratka. Na agendi druge Komisije Ursule fon der Lajen je i utrostručenje Fronteksa na 30.000 ljudi.
Bruner je potvrdio i planove za ubrzavanje revizije odredaba o bezbednoj trećoj zemlji u okviru novog Pakta o migraciji.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
