U Evropi tražnja usluga nege i brige o starijima, onima sa invaliditetom ili suočenima sa dugotrajnim bolestima vrtoglavo raste. S obzirom da evropska populacija stari, bez radnika migranata u sektoru nege milioni porodica imaće problem da obezbede negu svojim starijima.
Svaki peti Evropljanin ima 65 ili više godina a do sredine veka njihov udeo u populaciji biće 30%. Tako demografija ukazuje na rast tražnje radnika za rad na dugotrajnoj nezi od 23,5%, navodi se u tekstu "Starim ljudima u Evropi potrebni su migranti koji brinu o njima - sviđalo nam se to ili ne" objavljenom na sajtu theconversation.com.
Autori navode da evropski sektor dugotrajne nege zapošljava oko 6,3 miliona ljudi ali i da 44 miliona Evropljana, mahom žena, pruža neplaćenu, neformalnu negu starijim rođacima. Taj rad niti je priznat, niti je održiv, smatraju analitičari RAND Evrope Zuzana Marčinjak-Nuki (Zuzanna Marciniak-Nuqui) i Joana Hofman (Joanna).
Nedavna istraživanja organizacije RAND Evropa, navele su autorke, pokazala su u kojoj meri rad migranata u sektoru nege može da pomogne.
Širom EU gotovo 10% radnika na dugotrajnoj nezi poreklom je iz inostranstva. Neki su došli iz druge članice EU a mnogi iz Južne Amerike (20%), Afrike (12%) i Azije (10%). Oni u Evropi preuzimaju poslove koje lokalni radnici ne žele ili ne mogu da rade.
Uprkos toj ključnoj ulozi, migranti koji rade u sektoru nege loše su tretirani. Mnogi rade na privremenim ugovorima, manje zarađuju od evropskih kolega i bore se sa eksploatacijom. Neki rade na neprijavljenim poslovima, što ih čini podložnim zloupotrebama.
Navodi se i da u nekim članicama EU restriktivne politike imigracije otežavaju stvari migrantima koji rade u sektoru dugotrajne nege - u nekim zemljama takvi radnici dobijaju samo privremene vize i nemaju pristup socijalnim beneficijama, iako godinama rade. Neki od njih imaju problem sa jezikom pa još teže ostvaruju svoja prava.
Gotovo sve članice EU, kako se ocenjuje, imaju veliki problem sa manjkom radnika u sektoru dugotrajne nege, pri čemu je problem veći u članicama sa manjim prihodima gde je angažovanje radnika teže. Zbog malih plata i loših islova rada ti poslovi nisu privlačni lokalnom stanovništvu pa mnogi odlaze u zapadnoevropske zemlje gde su plate veće. Navodi se da u Holandiji radnik u sektoru nege zarađuje 96% prosečne satnice a u Bugarskoj samo 62%.
Dalje se navodi da Evropljani žele da njihovi stariji uživaju kvalitetnu negu ali da mnogi nisu spremni da prihvate strane radnike. Istraživanja pokazuju da su milenijalci sa zapada Evrope (rođeni 1982-1991.) više anti-imigrantski raspoloženi od onih rođenih između 1952. i 1961.
I dok EU prepoznaje potrebu za stranim radnicima, političari to pitanje nerado iznose u javnost. Stavovi o migrantima u javnosti duboko su podeljeni i često se prednost daje migrantima iz dugih članica EU ili iz Ukrajine posle ruske agresije.
Autori očekuju da u narednim decenijama zavisnost EU od radnika migranata u sektoru nege poraste ali dodaju da jednostavno angažovanje više stranih radnika neće biti održivo rešenje ako se ne promeni i sistem. Ukazuju na potrebne mere, uključujući uvođenje specifičnih viza za radnike van EU za rad u sektoru nege, jaču pravnu zaštitu i lakše priznavanje stranih kvalifikacija.
"Pravednije plate i uslovi rada ključni su zu privlačenje i zadržavanje i migranata, i lokalnih radnika (u sektoru nege). Međunarodna saradnja EU i trećih zemalja takođe bi mogla da stvori etičke, regulisane puteve migracije", zaključile su autorke.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay. com
