Vašington i Berlin su postigli načelni sporazum oko kontroverznog gasovoda Severni tok 2, prema kojem će SAD dozvoliti završetak tog projekta bez uvođenja novih sankcija Nemačkoj i Rusiji.
Prema rečima pomoćnika članova američkog Kongresa, upoznatih sa nacrtom sporazuma, SAD i Nemačka će zauzvrat načiniti određene ustupke Ukrajini i Poljskoj koje se oštro protive gasovodu, ali trenutno nije jasno da li bi se Kijev i Varšava složili sa tim.
Prema američko-nemačkom sporazumu, Ukrajina bi dobila 50 miliona dolara kredita za tehnologije zasnovane na zelenoj energiji, garanciju o nadoknadi novca za tranzitne takse za gas, koje će izgubiti zbog novog gasovoda, do 2024. godine, i obećanje i Berlina i Vašingtona da će sankcije biti ponovo razmotrene ako Rusija bude koristila gas kao političko oružje, naveli su pomoćnici članova Kongresa.
Kad je reč o ustupcima Poljskoj, Nemačka bi pristala da bude deo takozvane "Inicijative tri mora", čiji je cilj jačanje investicija, infrastrukturnog razvoja i energetske bezbednosti među državama koje izlaze na Baltičko, Crno i Jadransko more, prenela je agencija AP.
Stejt department je najavio da će visoko pozicionirani američki diplomata do kraja jula posetiti i Poljsku i Ukrajinu, delom i zbog razgovora o gasovodu Severni tok 2 za koje se očekuje da budu napeti.
SAD su se dugo protivile tom projektu zahvaljujući kojem će ruski prirodni gas stizati do Nemačke i pokušavale da spreče njegovu realizaciju.
Vašington je tvrdio da će gasovod ugroziti energetsku bezbednost Evrope jer će povećati zavisnost kontinenta od ruskog gasa i omogućiti Moskvi da poveća politički pritisak na Poljsku i Ukrajinu.
Međutim, izgradnja gasovoda je sada blizu kraja, a SAD su odlučne da ojačaju i obnove veze sa Nemačkom, narušene za vreme Bajdenovog prethodnika Donalda Trampa.
Severni tok 2 je ove godine izvesno vreme bio predmet intenzivne debate američkih i nemačkih zvaničnika, i glavna tema sastanka predsednika SAD Džozefa Bajdena i nemačke kancelarke Angele Merkel 15. jula u Beloj kući.
Merkel podržava projekat, a Bajden je ukazao da bi kažnjavanje Nemačke zbog te podrške bilo kontraproduktivno za šire američke interese.
Uprkos tome, i Bajednova administracija smatra gasovod pretnjom energetskoj bezbednosti Evrope i uvela je sankcije nekim entitetima uključenim u njegovu izgradnju.
Međutim, Bajden je nedavno izazvao oštre reakcije mnogih članova Kongresa SAD, i demokrata i republikanaca, i razočarao Poljsku i Ukrajinu, jer je od sankcija izuzeo nemačku kompaniju koja učestvuju u projektu Severni tok 2.
Poljska, Ukrajina i druge zemlje Istočne i Centralne Evrope, koje će gasovod zaobići, zabrinute su da će ga Rusija koristiti kao političko oružje.
Gasovod Severni tok 2 je pandan gasovoda Severni tok, između ruskog Viborga i nemačkog Grajfsvalda, koji pušten u rad 2011. godine. Novi gasovod, sa još jednom paralelnom cevi, vredan oko 10 milijardi evra, udvostručiće količine sibirskog gasa koji stiže u Evropu.
Kada bude završen, biće to najduži podvodni gasovod na svetu, sa dve cevi dužine 1.222 kilometara od kojih će svaka imati kapacitet od 27,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Severnom toku 2 protive se i Poljska, Ukrajina i Baltičke države, pošto zaobilazi njihovu teritoriju.
Projekat predvodi ruski državni energetski gasni gigant Gasprom, a polovinu troškova snose nemački Uniper i BASF Vinteršal, britansko-holandski Šel (Shell), austrijski OMV i francuska kompanija Anži (Engie).
Izvor: Beta
Foto: Nord Stream AG
