Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju električne energije iz vetra i sunca, a znatan doprinos bi mogao da ima novi projekat brzo rastućih šuma za proizvodnju drvne biomase, rekli su danas učesnici panel-diskusije o energetskoj tranziciji.
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Zoran Ilić je izjavio da će potrebe za električnom energijom biti sve veće sa razvojem privrede, a da će otkazi u termoelektranama, koje su stare više od 30 godina, biti sve češći, a održavanje sve teže.
"Zato je neophodna izgradnja novih potrojenja za proizvodnju električne energije, energetska efikasnost, kao i štednja u javnom i privatnom sektoru i u domaćinstvima", rekao je Ilić na konferenciji "(Ne)iskorišćeni potencijal Srbije u obnovljivoj energiji", koju je organizovala Novinska agencija Beta.
Ilić je rekao da je trenutno stanje u EPS-u dobro, da su završeni svi remonti i da su svi kapaciteti spremni za ovu zimu.
Prema njegovim rečima, već su postgnuti dobri rezultati, a cilj je da ukupno smanjenje potrošnje struje kroz mere štednje bude 15%.
Dodao je da će Srbija uz uštedu od 15% sa postojećim kapacitetima imati struju i za izvoz.
Ilić je rekao da je cilj da se do 2030. godine iz solarne i energije vetra obezbedi pet gigavata električne energije.
"Svoju budućnost ne možemo da baziramo na tehnologijama starim 50 godina", kazao je Ilić i dodao da veliki kapaciteti za izgradnju vetroparkova postoje na istoku Srbije, u Negotinskoj krajini, dok su jug i jugoistok zemlje pogodni za solarne elektrane.
Kada je reč o hidroenergiji, trenutni potencijal od 3.000 megavata instalisane snage može da se poveća za 20 do 25%.
Ilić je kazao i da je potrebno razvijati vetroparkove, solarne elektrane, kao i da treba imati bar jedan projekat zelenog vodonika ali i skladišta energije kapaciteta do 20% instalisane snage.
Ilija Batas-Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU na skupu je govorio o fleksibilnosti energetskog sistema da bi mogao da prihvati određene količine varijabilne energije.
On je rekao da je prva opcija fleksibilnosti upravljiva potrošnja, u domaćinstvima i u industriji.
"Ovo je istorijski trenutak za obnovljive izvore energije", rekao je Batas-Bjelić, ocenivši da su danas sunce i vetar upravljiviji izvori od uglja.
Neda Lazendić, direktorka u kompaniji WV Internešenel Serbia, istakla je da ovo nije energetska kriza, nego kriza energije fosilnih goriva i da se mora obezbediti električna energija koja je sigurna, ekonomski pristupačna i koja zadovoljava ekološke kriterijume.
Prema njenim rečima, trenutna situacija nije povoljna za investitore, zbog nestabilnosti cene, nemogućnosti ugovaranja rokova za isporuku opreme, problema s lancem snabdevanja.
Lazendić je takođe ukazala na predvidivost zakonodavnog okvira kao faktora koji utiče na realizaciju investicija.
Govoreći o aukcijama, Lazendić je rekla da utvrđena cena nije adekvatna, s obzirom da je reč o ceni iz novambra 2021, i da očekuje da Agencija za energetiku promeni cenu.
Sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike Maja Matija Ristić je rekla da je cilj da udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji do 2030. bude 41% i da će to koštati 13 milijardi evra.
Istakla je da to nisu samo investicije države nego da je privatni sektor važan partner u energetskoj tranziciji, ukazujući i na značaj instituta strateškog partnera.
"Ovo je šansa za privredni rast, nove investicije, otvaranje radnih mesta, u funkciji energetske bezbednosti i zdrave životne sredine", rekla je Ristić.
Kada je reč o upotrebi biomase u proizvodnji električne energije, profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić je rekao da stvari ne idu kako je planirano.
Naime, akcionim planom za obnovljive izvore do 2020, dodao je, bila je predviđena izgradnja elektrana na biomasu od 100 megavata, a do danas je izgrađeno samo jedno postrojenje kapaciteta 2,38 megavata, što predstavlja 3%.
U toku je izgradnja još dva postrojenja kapaciteta šest megavata, rekao je Glavonjić, napomenuvši da to neće značanije povećati učešće biomase u proizvodnji električne energije.
Glavonjić je rekao da se drvna biomasa u Srbiji najviše koristi za grejanje stanovništva, a da se samo 0,5% koristi za proizvodnju električne energije.
Istakavši da se potencijali biomase koriste na gornjoj granici, Glavonjić je upozorio da bi dalje investiranje u nove kapacitete drvne biomase ugrozilo održivost tog resursa.
Poručio je budućim investitorima da se strpe, jer se radi na novim projektima brzo rastućih šuma.
"Vidimo veliku šansu da se kroz brzo rastuće drvne vrste stvori mogućnost da se dodatne količine drvne biomase proizvedu i usmere u energetski sektor, za proizvodnju električne energije", rekao je Glavonjić.
Milena Milosavljević, konsultant za energetiku i kreator platforme Solarni kalkulator, rekla je da je od priključenja prvih solarnih sistema 2011. tržište sporo napredovalo, pre svega jer su investicije bile skuplje a cena električne energije niža, pa je i isplativost bila manja.
Predstavljajući Solarni kalkulator, Milosavljević je rekla da je on namenjen pre svega malim i lokalnim investitorima, koji prvi put žele da ulože u solarne sisteme i tako obezbede energetsku nezavisnost.
Uz pomoć solarnog kalkulatora može se izračunati potreban kapacitet solarnih panela prema potrebama, cena, može se povezati sa izvođačima radova i bankama, i dobiti informacije o zakonskim procedurama o predaji i preuzimanju električne energije.
Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike Natalija Luković je navela da je Zakonom o obnovljivim izvorima energije, donetim pre godinu i po dana, uveden institut prozjumera (proizvođač-potrošač) i da sada građani i provreda prvi put mogu da učestvuju u energetskoj tranziciji.
Do sada je registrovano više od 370 prozjumera koji prozivode 5,7 megavata struje, rekla je Luković, dodajući da na priključenje čekaju prozjumeri za još više od 100 megavata.
Luković je rekla da su u toku promene uredbe kako bi se još više pojednostavila procedura za prozjumere i da se uvodi koncept virutelnog neto merenja.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
