Pristupanje EU znači usvajanje svih njenih pravila i kriterijuma, uključujući energetske zakone. I Kosovo, kao i njegovi balkanski susedi koji streme EU, pokušava da napravi neki napredak na planu usklađivanja sa EU u oblasti energetike. Istovremeno svi na Balkanu često zbog ekonomskih i društvenih imperativa zanemaruju zaštitu životne sredine.
Autor: Filip Šarlez (Philippe Charlez), stručnjak za nekonvencionalne izvore energije i energetsku tranziciju, savetnik u multinacionalnoj kompaniji Total.
Priština ima problem sa još jednim ključnim zahtevom na putu ka EU - standardima emisije. Umesto da pokaže dobru volju i obaveže se na poštovanje evropskih normi u energetici, Priština i njeni susedi pokazuju kontraproduktivnu tendenciju energetskog nacionalizma.
To pak nije dobro za odnose Zapadnog Balkana i Brisela. EU zahteva fundamentalnu energetsku tranziciju i deljenje elektromreže, što će unaprediti energertsku bezbednost Balkana i konkurentnost industrije.
Energetski nacionalizam sprečava Kosovo da krene u tranziciju na čistu energiju umesto energetske autarkije zasnovane na neodrživoj električnoj energiji iz uglja.
Kosovo ta dilema muči više nego druge balkanske zemlje. Iako i Bosna i Hercegovina i Srbija grade elektrane na ugalj, Kosovo leži na petim po veličini rezervama lignita u svetu i želi da to iskoristi.
Lignit Kosovu obezbeđuje 97% energije ali i emituje više otrovnih gasova nego druge vrste uglja.
Ipak, i Kosovo i njegovi susedi potcenjuju značaj energetske tranzicije.
Strategija za Zapadni Balkan Evropske komisije predviđa tranziciju na održivu energiju kao preduslov za članstvo. Odredbe Sporazuma o Energetskoj zajednici, kroz koji se u regionu primenjuju energetski i ekološki propisi EU, moraju da se pretoče u konkretnu politiku.
Energetska zajednica želi da harmonizuje energetsko tržište Balkana sa EU tržištem i promoviše ciljeve Energetske strategije 2030.
Strategija ističe veću ulogu tehnologija sa malom emisijom ugljenika, uključujući obnovljivu i nuklearnu energiju, smanjenje emisije CO2 za 40% u odnosu na nivo iz 1990. i pristupačniju energiju.
Tri su stuba uspešne energetske tranzicije - ekološki stub oko klimatskih promena, ekonomski zasnovan na korporacijskoj konkurentnosti i društveni oko energetske bezbednosti.
Pošto se balkanske zemlje "vrte u začaranom krugu" između ekoloških, ekonomskih i društvenih imperativa, nacionalizam ih naginje ka ekonomskim i društvenim imeprativima i zanemarivanju ekoloških.
Kosovo nije fokusirano na smanjenje upotrebe uglja, nego na očuvanje energetske nezavisnosti od Srbije, od koje se odvojilo pre deset godina.
Bojazni Pištine imaju realnu osnovu. Naime, Srbija je odgovorna za balansiranje kosovske elektromreže ali to ne radi. U martu 2018. srpski operator EMS protestovao je što kosovski vuče iz lokalne mreže više nego što proizvodi, što je delovalo na mreže dalje u Evropi.
Elektrane na ugalj, i nezavisno od pristupanja EU, imaju veliku socijalnu i ekonomsku cenu. Druge dve elektrane na ugalj na Kosovu u blizini Obilića već su učinile da to bude "najzagađenija oblast u Evropi".
Prema ocenama EU, Kosovo je najzagađenija zemlja u Evropi. Zagađenje vazduha u Prištini poredi se sa onim u Pekingu i košta vladu desetine miliona evra godišnje.
Alternative za ugalj postoje ali će tranzicija zahtevati angažman Evrope. EU već traži od Prištine da se usmeri na obnovljivu energiju. Međutim, i tu postoje ograničenja.
Novi nuklearni institut (NNWI) u izveštaju "Tržište struje Jugoistočne Evrpe" koji je će biti predstavljen pred samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji očekuje rast upotrebe obnovljivih izvora do 2040.
Kao jednu od opcija, koja nije uključena u diskusuje o energetici na jugoistoku Evrope od 2009, iz Instituta ukazuju na nuklearnu energiju.
Nijedna zemlja Zapadnog Balkana nema nuklearnu elektranu a NNWI podseća na planove susednih zemalja u toj oblasti i mogućnost da se tako pokriju nedovoljne isporuke i obezbedi energija koja se proizvodi sa manjom štetnom emisijom.
U sklopu pristupanja EU, Kosovo i njegovi susedi moraju da shvate da će svaka elektrana na ugalj postati neekonomična u okviru obaveznog sistema trgovine emisijama EU.
Ni tehnička unapređenja neće doneti ispunjavanje ekoloških zahteva EU, što znači da bi elektrane trebalo da budu zatvorene samo nekoliko godina pošto su izgrađene.
Konačno, evropski lideri na i izvan Balkana prioritet treba da daju energetskoj tranziciji i prevazilaženju nacionalističkih tendencija, proširenju elektromreže širom regiona i usklađivanju sa EU.
Otvaranje tržišta struje i mreža prema EU može da doprinese ublažavanju bojazni od preterane zavisnosti od suseda i predstavlja rešenje za energetski nacionalizam.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Shutterstock.com
