Fond UN za decu (Unicef) saopštio je da svaka treća porodica u Libanu ima dete koje i dalje oseća posledice zbog razorne eksplozije koja dogodila u Bejrutu. Organizacija Hjuman rajts voč (HRW) saopštila je da su libanski zvaničnici dugo pre eksplozije znali kakvu opasnost predstavljaju materijali uskladišteni u luci u tom gradu.
Razorna eksplozija u Bejrutu, 4. avgusta 2020. godien, izazvana je paljenjem stotina tona amonijum nitrata, eksplozivnog đubriva koje je godinama bilo nepropisno skladišteno.
U eksploziji je poginulo 214 ljudi, a ranjeno više od 6.000 i uništeno i oštećeno na hiljade stanova i firmi.
Unicef je 3. avgusta saopštio da više od trećine libanskih porodica ima decu koja i dalje osećaju posledice te eksplozije.
"Svaka treća porodica, 34%, ima decu koja i dalje pokazuju znake stresa", navodi se u saopštenju Unicefa, koji je u julu sproveo istraživanje među 1.200 porodica.
Među odraslima je taj procenat veći i iznosi 45,6%..
Rezultati istraživanja objavljeni su povodom prve godišnjice eksplozije.
Gotovo 300.000 ljudi, što je više od 12% stanovništva grada, moralo je da napusti svoje domove oštećene u eksploziji. Ukupna materijalna šteta je odmah posle eksplozije procenjena na 10 do 15 milijardi dolara.
Organizacija za ljudska prava HRW optužila je 3. avgusta najviše libanske zvaničnike da su znali za opasnost koju predstavlja amonijum nitrat uskladištenšten u bejrutskoj luci i nisu uradili ništa da zaštite ljude i njihovu imovinu.
U izveštaju koji je objavljen uoči godišnjice eksplozije, HRW je naveo da neki od tih zvaničnika sada pokušavaju da osujete istragu.
Eksploziji je prethodio veliki požar u lučkom skladištu pošto se zapalilo gotovo 3.000 tona loše uskladištenog amonujum nitrata.
Godinu dana kasnije još uvek se ne zna ko je naručio pošiljku hemikalija i zašto su ignorisana upozorenja o opasnosti koju predstavljaju.
U izveštaju na 650 strana pod naslovom "Oni su nas ubili iznutra", organizacija sa sedištem u Njujorku je objavila desetine dokumenata i poruka razmenjenih između libanskih zvaničnika o amanijum nitratu uskladištenom u luci.
"Akcije i propusti libanskih vlasti su stvorili nerazuman rizik po život", piše u izveštaju.
HRV uz to navodi da postoje dokazi da su neki vladini zvaničnici predvideli moguće razaranje zbog prisustva amonijum nitrata i prećutno prihvatili rizik, što na osnovu libanskog zakona može da se graniči sa zločinom ubistva sa predumišljajem ili ubistvom iz nehata.
Navedena su imena libanskih lidera, uključujući predsednika Mišela Auna, tadašnjeg premijera Hasana Diaba, bivšeg šefa libanske vojske, visokih bezbednosnih zvaničnika, nekoliko ministara između ostalih osoba koje su informisane o rizicima skladištenja amonijum nitrata u gusto naseljenom trgovačkom i stambenom području ali nisu preduzeli neophodne mere da zaštite javnost.
Libanski zvaničnici uglavnom su priznali da su znali za hemikalije, ali su tvrdili ili da su pokušavali da reše taj problem, ili da se time nisu bavili jer nisu bili nadležni.
Preživeli u eksploziji i porodice žrtava pozvali su na međunarodnu istragu jer nemaju poverenja u libanski sudski sistem, za koji HRV kaže da nije nezavisan, te da visoki zvaničnici imaju imunitet i postoji čitav niz proceduralnih i sistemskih propusta u libanskoj istrazi.
Predstavnici EU su na donatorskoj konferenciji koja je hitno održana 10. avgusta 2020. obećali 30 miliona evra pomoći Libanu, uz 33 miliona evra koje je dva dana posle eksplozije kao hitnu pomoć najavila Evropska komisija. Učesnici donatorske konferencije obećali su tada da će Libanu poslati pomoć vrednu 252,7 miliona evra.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
