Žene, uglavnom Romkinje, koje su u Češkoj decenijama podvrgavane sterilizaciji bez pristanka dobiće obeštećenje nakon što je šef države Miloš Zeman potpisao odgovarajući zakon. U Češkoj je praksa sterilizacije bez važećeg pristanka, a često i uz pretnje ili prevaru trajala gotovo pet decenija, sve do 2012. godine.
Žene koje su bile žrtve sada će dobiti obeštećenje od 300.000 kruna, ili oko 10.000 evra. Niko ne zna tačno koliko je žena podvrgnuto sterilizaciji, ali aktivisti za zaštitu ljudskih prava veruju da ih je nekoliko stotina, piše britanski Gardijan.
Socijalni radnici koristili su kombinaciju podsticaja i pretnji kako bi mlade žene, uglavnom Romkinje, naveli da se sterilišu.
Ta praksa i program podsticaja, koji su pokrenuti 1966. godine, zvanično su obustavljeni 1989. godine sa padom komunizma, ali su i kasnije žene koje su bile u drugom stanju navođene da pre porođaja carskim rezom, ne znajući o čemu je reč, daju saglasnost za sterilizaciju, a u nekim slučajevima im posle porođaja nije ni rečeno da su sterilisane.
Druge su prevarom navođene da pristanu na intervenciju tako što im je rečeno da je intervencija neophodna ako žele da prežive.
U Češkoj je tek 2012. godine promenjen zakon i uveden obavezan vremenski period između zahteva za sterilizaciju i same operacije, kako bi pacijenti mogli da preispitaju svoju odluku.
Prvi Ombudsman u Češkoj, gde je institucija zaštitnika prava građana uvedena 2000. godine, prikupio je više od 80 svedočenja o sterilizacijama koje su izvršene bez validnog pristanka.
Ombudsman je 2005. objavio svoj konačni zaključak u kojem je analiziran i odgovor ministarstva zdravlja i preporučena novčana kompenzacija.
Zahteve za obeštećenje obrađivaće ministarstvo zdravlja, koje tek treba da saopšti kada će taj proces početi.
Žrtve koje mogu da dokažu da su u vremenu pre 1990. na ime sterilizacije dobile određene koristi imaće pravo na kompenzaciju po tom osnovu. Žene koje su sterilisane posle 1990. moraće da opišu šta im se dogodilo i da na bilo koji način potkrepe svoj zahtev.
Barbara Černušakova iz organizacije Amnesti internešnal ocenila je da je odluka o kompenzaciji ključni korak u pravcu ispravljanja nepravde koja je učinjena žrtvama.
"Nadamo se da će zakon o kompenzaciji poslati poruku drugim zemljama u regionu, posebno Slovačkoj, koja tek treba da usvoji sličan mehanizam obeštećenja", rekla je Černušakova.
Ona je, međutim, upozorila da se ne sme dopustiti da to obeštećenje zaustavi raspravu o rasizmu prema Romima u Češkoj Republici, naglašavajući da se romska deca i dalje susreću sa diskriminacijom u obrazovanju, da se upućuju u specijalne škole sa drugačijim nastavnim programom.
Dodala je da se Romi suočavaju sa diskriminacijom i prilikom zapošljavanja i u stanovanju.
"Rešavanje tih oblika kršenja ljudskih prava zahteva snažnu posvećenost centralnih i lokalnih vlasti i priznanje da su Romi ravnopravni građani čija prava moraju biti zaštićena", zaključila je Černušakova.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Beta
