Evropski parlament pozvao je Evropsku uniju da uvede jedinstvenu definiciju invaliditeta i usvoji jedinstvene identifikacione karte koje bi omogućile da osobama sa invaliditetom taj status bude priznat na celoj teritoriji Unije.
Poslanici su usvojili rezoluciju u kojoj se naglašava da su mobilnost, obrazovanje, stanovanje i aktivna inkluzija u javni život sfere u kojima bi osobe sa invaliditetom u Evropi imale najviše koristi od takve reforme.
U rezoluciji, usvojenoj sa 579 glasova za, 12 protiv i 92 uzdržana, preporučuje se i fleksibilnije pomoć prilikom putovanja železnicom i uklanjanje svih fizičkih i administrativnih barijera sa kojima se osobe sa invaliditetom i smanjenom pokretljivošću susreću kada putuju.
Preporučuje se i reforma obrazovnih sistema i pozivaju zemlje članice EU da dodatno povećaju svoje obrazovne kapacitete za pružanje visokokvalitetnog inkluzivnog i personalizovanog obrazovanja za sve učenike. To bi uključivalo i pristupačne i prilagođene kurikulume i nastavni materijal, pristupačne informacione i komunikacione tehnologije i odgovarajuće digitalno obrazovanje.
U dokumentu se traži i da se za osobe sa invaliditetom obezbede stambene mogućnosti koje ne bi bile u okviru institucija i segregirane, kako bi mogle da budu aktivni učesnici zajednice u kojoj žive.
Parlament poziva i na konkretne mere koje će omogućiti da osobe sa invaliditetom budu ravnopravni deo društva koje sve više zavisi od digitalnih veština. To, kako se navodi, znači i da sve javne ustanove ponude informacije na znakovnom jeziku, brajevoj azbuci i lako čitljivom tekstu.
Pored toga, na događajima koji se sastoje od izlaganja i govora potrebno je uvesti i prevođenje na znakovnom jeziku, a zgrade javne uprave treba da postanu pristupačnije za osobe sa invaliditetom i smanjenom pokretljivošću.
U rezoluciji se ukazuje i da EU mora intenzivnije da se bori protiv nasilja (uključujući i rodno zasnovano nasilje) i zlostavljanja, čije su žrtve u nesraznmerno većem broju osobe s invaliditetom, kao i da zatvori jaz u zaposlenosti koji postoji između tih osoba i drugih.
U obrazloženju dokumenta navodi se da gotovo četvrtina punoletnih stanovnika EU ima određeni stepen oštećenja ili invaliditeta. Dodaje se i da je EU pre više od deset godina pristupila Konvenciji UN o pravima osoba s invaliditetom, prema kojoj mora da afirmiše, štiti i prati prava osoba sa invaliditetom.
Evropska komisija je u martu 2021. donela novu strategiju o pravima osoba sa invaliditetom za period od 2021. do 2030. Cilj te strategije je da poboljša živote osoba sa invaliditetom u Evropi bez prepreka i da unapredi njihovu društvenu i ekonomsku uključenost i učešće u društvu, bez diskriminacije i uz potpuno poštovanje njihovih prava na ravnopravnoj osnovi s drugima, piše u dokumentu.
Ističe se i da je u izradi nove strategije za osobe sa invaliditetom ključnu ulogu imao poverenik za ravnopravnost, a da Odbor EP za predstavke (PETI) zahvaljujući svom postupku primanja predstavki ima direktnu ulogu u zaštiti prava osoba s invaliditetom u EU.
U predstavkama upućenim tom odboru EP, osobe sa invaliditetom su kao najveće probleme navodile pristupačnost i socijalnu zaštitu, uzajamno priznavanje invaliditeta u državama članicama te pravo na inkluzivno obrazovanje i na zapošljavanje.
U predstavkama su navedene i prepreke sa kojima se osobe sa invaliditetom susreću u raznim sferama života, kao što je pristup javnom prevozu i urbanim objektima, upotreba znakovnog jezika, finansiranje obrazovanja ili pristup obrazovanju.
Izvestilac EP Aleksa Agius Saliba, malteški poslanik iz Progresivne alijanse socijalista i demokrata, izjavio je da se osobe sa invaliditetom i dalje susreću za brojnim preprekama i diskriminacijom, a da je jedna od njih i "nepostojanje uzajamnog prizanja statusa invaliditeta među članicama EU, što strahovito ometa njihovu sklobodu kretanja".
"Vreme je da se odgovori na ono što tišti građane i da se poboljša život osoba sa invaliditetom u Evropi bez barijera", rekao je Saliba.
Evroposlanici su predsedniku EP naložili da rezoluciju prosledi Evropskoj komisiji, Evropskom savetu, vladama i parlamentima zemalja članica, Agenciji EU za osnovna prava, Evropskom komitetu regiona, Evropskom ekonomskom i socijalnom odboru i UN.
Izvor:EURACTIV.rs
Foto: Pixabay
