Žene su kao celina pripadnice jedne društvene grupe, i po tom osnovu imaju pravo na status izbeglice ako su u svojoj zemlji zbog pola izložene fizičkom ili psihičkom nasilju, uključujući i seksualno i porodično nasilje, presudio je najviši sud Evropske unije, Evropski sud pravde (ECJ).
Sud je naveo da, ako i nisu ispunjeni uslovi za dodelu statusa izbeglice, žene, mogu da imaju pravo na neku drugu vrstu međunarodne zaštite, supsidijarnu zaštitu, posebno ako im u zemlji iz koje potiču preti stvarna opasnost nasilja ili ubistvo.
Evropski sud pravde je odluku doneo na zahtev bugarskog suda, koji je zatražio mišljenje povodom slučaja žene kurdskog porekla sa turskim državljanstvom, koja je zatražila azil u Bugarskoj.
Žena je morala prisilno da stupi u ugovoreni brak, i tvrdi da ju je muž, nakon što je brak razveden, tukao i pretio.
Smeštena je u sigurnu kuću, a kada je iz nje izašla preudala se. I porodica prvog muža i njena porodica pretile su da će je ubiti.
Agencija za izbeglice Bugarske je odbila njen zahtev da dobije zaštitu, nakon čega se obratila sudu, a sud je zatražio muišljenje ECJ.
ECJ je u presudi naveo da su u direktivi 2011/95 Evropske unije definisani uslovi za dodelu izbegličkog statusa.
U direktivi se navodi da se takav status može odobriti u slučaju da je državljanin neke treće zemlje žrtva progona zbog rase, verske pripadnosti, nacionalnosti, političke orijentacije ili pripadnosti nekoj društvenoj grupi, a ne može da dobije zaštitu od svoje države, ili je zbog straha nespreman da je prihvati.
Na supsidijarnu zaštitu, prema toj direktivi, ima pravo osoba koja ne ispunjava uslove za izbeglički status, ali postoji osnovan povod da se veruje da će u svojoj zemlji trpeti ozbiljne posledice, uključujući pogubljenje, ili nehuman i ponižavajući tretman.
Među razlozima za tu vrstu zaštite navodi se i rizik na žena postane žrtva ubistva ili teškog nasilja od članova sopstvene porodice, zbog kršenjh kulturoloških i verskih normi ili običaja.
ECJ je naglasio da direktivu 2011/95 treba tumačiti u skladu sa Istanbulskom konvencijom, koja obavezuje EU da rodno zasnovano nasilje nad ženama prizna kao vid progona.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: ECJ
