Agencija UN za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku, UNRWA, ostala je za samo pet dana bez polovine budžeta jer su mnogi donatori najavili da je više neće finansirati zbog optužbi da je 12 njenih službenika učestvovalo u terorističkim napadima Hamasa na Izrael, a te optužbe izazavale su podele i u Evropskoj uniji.
UNRWA pomaže oko 5,9 miliona palestinskih izbeglica i glavna je humanitarna organizacija u Pojasu Gaze, ali je posle otkrića o navodnom učešću njenih lokalnih zaposlenika u napadima islamističkog Hamasa 16 zemalja donatora obustavilo finansiranje.
Agencija sada procenjuje da će imati dovoljno novca da nastavi da radi samo do kraja februara. Iz budžeta agencije finansira se obrazovanje izbeglih Palestinaca (oko 59% budžeta), održavanje bolnica, pomoć u odeći i hrani, dodela mikrograntova i pomoć samohranim majkama.
Na razvoj događaja sa UNRWA različito su reagovale i članice EU, koja je ukupno treći po iznosu donator UNRWA.
Neke zemlje, poput Španije, Irske i članice EFTA Norveške najavile su nastavak pomoći, ali su pomoć suspendovali neki veliki donatori kao što su SAD, Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija, Australija, Kanada ili Japan.
Dve najveće donatorske zemlje, SAD i Nemačka dale su 2022. godine 343,9 miliona dolara, odnosno 202 miliona dolara, što je ukupno činilo 46% budžeta UNRWA.
Oko 94% budžeta te agencije zavisi od dobrovoljnih donacija država iz celog sveta, odnosno oko 1,08 milijardi evra. Ostatak otpada na UN, druge humanitarne agencije i međunarodne organizacije, nevladine organizacije i privatne donacije.
Ipak, i američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da optužbe protiv UNRWA treba što pre istražiti jer je uloga te agencije "nezamenjiva" kada je reč o tome da muškaraci, žene i deca u Gazi, kojima je pomoć hitno potrebna pomoć, do nje zaista i dođu, prenele su agencije.
Evropska komisija je saopštila da će sačekati ishod istrage. Finansiranje pomoći Palestincima na Zapadnoj obali i u Gazi biće nastavljeno posredstvom partnerskih organizacija, ali do kraja februara nije predviđena dodatna finansijska pomoć UNRWA, navela je Komisija.
"Evropska komisija preispitaće tu temu posle istrage koju su najavile UN i u zavisnosti od koraka koji budu preduzeti. EK zahvaljuje na informacijama koje je pružila UNRWA i pozdravlja pokretanje istrage", a ujedno Komisija od agencije agencije UN traži da i nezavisni stručnjaci koje bude imenovala EU ispitaju događaje.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš kritikovao je obustavljanje finansiranja, navodeći da je reč o nekoliko "trulih jabuka" koje su bile u UNRWA.
Američki list Vol strit džornal je, međutim, pozivajući se na bezbednosne službe SAD, objavio da je čak deset odsto zaposlenih u toj agenciji povezano sa islamističkim ekstremistima.
"Ekonomski udarac pogađa izbeglice i njenih 30.000 zaposlenih u Gazi, na Zapadnoj obali, u Istočnom Jerusalimu, Siriji, Libanu i Jordanu, ali je zabrinutost uglavnom fokusirana na Pojas Gaze, jer je agencija (UNRWA) postala glavni humanitarni akter u toj enklavi koja sada vbiše nije pogodna za život, rekao je koordinator humaniterne pomoći UN Martin Grifits", prenosi španski dnevnik El Pais.
Pais piše da je "rat promenio svakodnevne aktivnosti UNRWA, ona koordiniše ulazak humanitarne pomoći, njene škole i zdravstveni objekti postali su sklonište za milion ljudi, izgubila je oko 150 zaposlenih u izraelskim vazdušnim udarima, i samo 3.000 od 13.000 njenih zaposlenih u tom području i dalje obavlja svoje dužnosti".
"Pre rata, 2022. godine, u Gazi je bilo zakazano 3,5 miliona lekarskih pregleda u 22 zdravstvene ustanove koje vodi UNRWA, a oko 290.000 učenika bilo je upisano u 278 škola koje agencija vodi, pokazuje poslednji godišnji izveštaj. Od 2,3 miliona stanovnika Gaze, 1,5 miliona se vode kao izbeglice", piše Pais.
Agencija UN imala je i ranije velike probleme sa finansiranje, dobrim delom i zbog njene strukture koja je izazivala kontroverze.
Tako je 2018. godine bivši američki predsednik Donald Tramp ukinuo finansiranje UNRWA.
Većina evropskih dnevnih listova sa zabrinutošću komentariše situaciju oko UNRWA, od Paisa i danskog dnevnika Politiken koji pišu da je to neopravdana kolektivna kazna za civile, preko francuskog Monda koji smatra da su optužbe protiv agencije UN prava dilema i Ajriš Tajmsa koji prenosi upozorenje da je sistem humanitarne pomoći u Gazi pred kolapsom, pa do dnevnika Noje cirher cajtung koji smatra da je hitna humanitarna pomoć u ovom trenutku moralni imperativ.
Istovremeno, holandski De Telegraf ocenjuje da UNRWA više ne može da funkcioniše kao do sada i da tu agenciju treba što pre rasformirati.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
