Za mesec dana invazije Rusije na Ukrajinu, zemlje EU platile su Putinovom režimu više od 22 milijarde evra za fosilno gorivo. Zapadne sile uvele su sankcije ruskoj centralnoj banci i zamrzle joj rezerve i Putin sada traži da se gas plaća u rubljama koje bi zapadni potrošači morali da kupuju stranom valutom. Kremlj otvoreno pokušava da postavi Gasprom na mesto centralne banke i pritom otvoreno ucenjuje EU i pokazuje koliko opstanak režima Vladimira Putina zavisi od izvoza fosilnog goriva.

Autori: Irina Stavčuk i Oleh Savickij. Stavčuk je zamenica ministra za zaštitu životne sredine i prirodne resurse Ukrajine a Savickij stručnjak za klimatsku i energetsku politiku u Ukrajinskoj klimatskoj mreži.

Bez milijardi (dolara) finansijskog priliva od izvoza ugljovodonika, Rusija ne bi mogla da vodi hibridne ratove protiv susednih zemalja, finansira propagandu i brutalnu represivnu mašinu u zemlji, kao i da pravi ofanzivno oružje i ucenjuje svet nuklearnim oružjem.

Invazija na Ukrajinu trebalo bi da bude početak kraja ruske naftne i gasne industrije i EU treba da uloži sve napore u ubrzavanje prelaska sa fosilnog goriva na zelenu energiju.

Specifične mere za eliminaciju zavisnosti od fosilnog goriva

Zavisnost od fosilnog goriva stvara još jedan globalni problem - promenu klime. Temperature na Arktiku su iznad istorijskih nivoa. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš poručio je sa međunarodne konferencije da je "zavisnost od fosilnog goriva uzajamno garantovano uništenje".

Evropa i Ukrajina, integrisane u jedinstvenu električnu mrežu, na pragu su nove "zelene" energetske ere sa ogromnim zajedničkim potencijalom za razvoj obnovljive energije.

Odluke donete ovih dana odrediće sudbinu evropske energetske bezbednosti tokom narednih nekoliko godina, kao i sposobnost EU da ispuni svoje obaveze iz Pariskog sporazuma i bude lider borbe protiv vanrednih klimatskih situacija.

Ukrajina mora da bude aktivan igrač u uobličavanju i primeni tih odluka. Dugoročni uspeh zajedničke evropske energetske tranzicije uglavnom zavisi od nas. Dakle, šta treba da urade Evropa i Ukrajina da uspeju? Agresija u Ukrajini i energetske ucene Rusije doprineli su hitnosti planova za potpunu dekarbonizaciju Evrope i znače poziv da se ti planovi znatno ubrzaju.

Mreža za klimatsku akciju Evropa (Climate Action Network Europe), koja okuplja više od 1.700 organizacija civilnog društva iz 38 zemalja, pozvala je ove nedelje Evropsku komisiju i nacionalne vlade EU da preduzmu odlučnu i hitnu akciju za otklanjane zavisnosti od fosilnog goriva.

Evropska klimatska mreža izdvojila je osam konkretnih mera za sprovođenje ubrzanog i bezbednog plana  kompatibilnog sa energetskom tranzicijom EU u skladu sa Pariskim sporazumom. Tih osam mera je relevantno i za budućnost Ukrajine.

Ubrzavanje energetske tranzicije u Ukrajini

Nakon ruske invazije i jačanja geopolitičkog saveza između Rusije i Kine, velika rekonstrukcija energetike i ekonomije radi eliminisanja energetske zavisnosti od uvoza uglja, gasa, nafte i nuklearnog goriva od ključnog je značaja za Ukrajinu kako bi potvrdila svoj suverenitet i stekla energetsku nezavisnost.

Prema poslednjim raspoloživim podacima o energtskom bilansu, Ukrajina je u 2020. uvezla 12 miliona tona nafte i naftnih proizvoda, 21 milion tona uglja i 9,1 milijardu kubnih metara prirodnog gasa.

Podaci carine za 2020. otkrivaju da je Ukrajina uvezla i 212 miliona dolara vredno nuklearno gorivo iz Rusije, što čini 62% uvoza tog goriva. Tako više od polovine nuklearnog goriva dolazi iz ruske kompanije TVEL dok je američki Vestinghaus isporučio samo 38%.

Ukrajina je za uvezeni ugalj u 2020. platila 1,7 milijardi dolara a u 2021. godini 2,5 milijardi. Najviše uglja stiglo je iz Rusije i Kazahstana - 62,1 odnosno 10,2%. Tako smo prošle godine više od dve trećine uvezenog uglja kupili od neprijatelja.

Situacija sa gasom je nešto bolja - u 2021. Ukrajina je smanjila uvoz gasa na 2,6 milijardi kubnih metara. Ipak, zavisnost od Rusije je ostala pošto 89% uvezenog gasa dolazi u obrnutom smeru iz EU zemalja u koje idu tranzitni tokovi.

Da bi postigla punu i stvarnu energetsku nezavisnost od Rusije, Ukrajina u procesu obnove mora odmah da krene u pravcu ubrzane energetske tranzicije i ne sme da ponovi svoje i greške EU napravljene poslednjih godina.

Proizvodnja opreme za obnovljivu energiju, baterije, električna vozila, toplotne pumpe, proizvodnja čelika na bazi vodonika i druga rešenja za oslobađanje od zavisnosti od fosilnog goriva treba da budu u fokusu obnove  ukrajinske industrije.

Da bismo ostvarili konačnu pobedu i zaštitili našu decu od novih ratova za resurse, energetske ucene i devastirajućih efekata klimatskih promena, ne smemo samo da krenemo putem energetske tranzicije, već moramo i da se trkamo na tom putu i guramo Evropu napred da potpuno prestane da koristi ugalj, naftu i gas.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP