U Srbiji je 2022. godina počela optimistično kad je u pitanju zaštita životne sredine nakon što je u decembru 2021. otvoren klaster 4 koji obuhvata transport, energetiku, transevropske mreže i životnu sredinu i klimatske promene.

Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji

U praksi otvaranje pregovora za klaster poglavlja znači da u ovim oblastima mogu započeti značajni pregovori.

To takođe znači da je neophodno da Srbija nastavi sa ulaganjem značajnih napora radi ispunjenja neophodnih uslova za zatvaranje tih poglavlja.

Često je primetno veliko fokusiranje na otvaranje klastera ili poglavlja, ali zapravo je zatvaranje poglavlja ključni element za zaključivanje pristupnih pregovora u celini.

Predstoji podjednako puno posla u oblasti klimatskih promena.

Dok su se prošlogodišnje usijane debate sa klimatske konferencije u Glazgovu (COP26) ohladile, naša klima se i dalje zagreva. Ulog je veliki.

Šansa da svet ograniči porast zagrevanja globalne temperature na 1,5 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba je dosta mala. Klimatske promene nisu apstraktna ideja. Pustošenja zbog klimatskog sloma mogla bi biti katastrofalna, a neke štete se već sad ne mogu popraviti.

COP26 nam je pružio nadu i uverenje da možemo stvoriti bezbedan i prosperitetan prostor za čovečanstvo na ovoj planeti. Ali sada nije vreme za opuštanje: i dalje nas čeka puno posla.

Agresija Rusije na Ukrajinu takođe je pokazala potrebu Evrope i spremnost Evropske unije da dodatno smanji svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva. To bi takođe moglo da da dodatni podsticaj smanjenju emisije ugljenika, kao i da ima pozitivan uticaj na borbu protiv klimatskih promena.

Fokusiranje na Srbiju

Srbija je na konferenciji COP26 izrazila osnovanu zabrinutost u vezi sa finansiranjem zelene tranzicije, obezbeđivanjem energetske sigurnosti i podrške radnicima u okviru prelaska na zelene poslove i privredne grane.

Dobra vest je da finansijska sredstva postoje. Međutim, da bi "zeleno finansiranje" imalo smisla, neophodno je da se povećaju ambicije u oblasti klime. Klimatska ambicija svake zemlje odražava se u nacionalno utvrđenim doprinosima (NDC) koji predstavljaju planove sa ciljevima smanjenja emisija i adaptacije obično do 2030. godine, a sadrže i informacije o njihovom ispunjenju. Usvajanje revidiranih nacionalno utvrđenih doprinosa koje je Srbija najavila pre konferencije COP26 najbolji je način da se obezbedi pristup, ne samo globalnim fondovima u oblasti životne sredine i klimatskih promena i bilateralnim grantovima već i povoljnim zelenim zajmovima i drugim kreditnim sredstvima.

Značajan privredni rast Srbije i velike investicije u infrastrukturu su očigledni. Međutim, kako bi se održao postojeći, i ostvario novi rast, neophodni su ozbiljno smanjenje emisije ugljenika i zelena transformacija, naročito ako se ima na umu glavno izvozno tržište zemlje – EU u kojoj potrošači već daju prednost robi sa nižim ugljeničnim otiskom.

Energetika je naravno najbitniji sektor u Srbiji kad govorimo o borbi protiv klimatskih promena. Ona je ključna za klimatski neutralnu privredu i društvo. Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije glavni su pokretači prelaska na čistu energiju. Povećanje energetske efikasnosti i obimnija upotreba obnovljive energije u privredi (uključujući zgrade, transportni sektor i industrijske grane) ne samo da će dovesti do energetskih ušteda već će i smanjiti štetne emisije i zagađenje vazduha.

Trenutno Srbija troši tri puta više energije po jedinici BDP-a od proseka u EU. Povećanje energetske efikasnosti u javnim objektima za samo 10% uklonilo bi potrebu za jednom starijom termoelektranom. Srbija bi mogla da poveća efikasniju upotrebu energije putem renoviranja javnih i privatnih objekata kao i da pomogne preduzećima u Srbiji da troše manje energije u proizvodnim procesima.

Prilagođavanje novoj klimatskoj realnosti

Istovremeno bismo morali da zajedno radimo na prilagođavanju već izmenjenoj klimi. Znamo iz više studija da su Srbija i Jugoistočna Evropa u regionu koji se zagreva brže od globalnog proseka.To znači da će biti jako pogođen klimatskim promenama i da će deca koja se danas rode verovatno iskusiti dramatične posledice intenzivnih poplava, šumskih požara, suša i ogromnih udara na ekonomiju. Poljoprivrednici će ostati bez prihoda a infrastruktura poput puteva i železnica će trpeti velike posledice. Pa ipak, cena izostanka bilo kakve reakcije premašiće cenu reagovanja.

S obzirom da je jako osetljiva na negativne posledice klimatskih promena, Srbija bi mogla da ima gubitke i štetu u iznosu od 13 miliona dolara do kraja ove decenije.

Kako bi imala dovoljne zalihe vode za proizvodnju hrane i energije, Srbiji su neophodni otporniji usevi, sistemi za skladištenje vode (kao što su brane i akumulacije) kao i drenažni sistemi. Pored toga, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bi smanjila organsko zagađivanje vodotokova i jezera i osigurala bi njihovu održivost usled povećane temperature i očekivanih nestašica vode.

Postoje i mnogobrojna inovativna rešenja manjih razmera koja postaju sve više priuštiva i lako dostupna srpskim poljoprivrednicima u cilju adaptacije. Na primer, srpski naučnici iz Instituta "Mihajlo Pupin" razvili su inovativnu tehnologiju za mala i srednja gazdinstva kako bi omogućili bavljenje poljoprivredom koje efikasno koristi resurse i otporno je na klimatske promene.

Evropska unija i UNDP podstiču dodatna ulaganja u inovativne tehnologije i preduzeća i transfer inovativnih tehnologija u Srbiju radi smanjenja emisija gasova staklene bašte, jačanja otpornosti zajednica na uticaj klimatskih promena i otvaranje zelenih radnih  mesta.

Finansijska infuzija za zelenu transformaciju

Kako bi se pokrenula zelena transformacija, Evropska unija je pripremila Zelenu agendu za Zapadni Balkan koja je deo Ekonomsko-investicionog plana Evropske unije za Balkan. Ova Agenda obuhvata pet širokih oblasti kojima se bavi Zeleni dogovor: dekarbonizaciju, smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta, cirkularnu ekonomiju, poljoprivredu i proizvodnju hrane i zaštitu biodiverziteta. Ekonomije zemalja Zapadnog Balkana su u potpunosti podržale Zelenu agendu, a nedavno su i usvojile njen regionalni Akcioni plan na Brdu kod Kranja, u Sloveniji.

EU za Zelenu agendu u Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, UNDP, Švedskom agencijom Sida i Evropskom investicionom bankom (EIB) pomoći će Srbiji da unapredi politike, preduzme konkretne mere i poveća ulaganja u zelenu transformaciju. To je program vredan 8 miliona evra za smanjenje zagađenja vazduha, borbu protiv gubitka biodiverziteta, za podršku firmama da postanu u većoj meri cirkularne itd.

Mnogi ljudi u Srbiji postaju sve zabrinutiji za životnu sredinu. Nedavne demonstracije organizovane u zemlji protiv, na primer, zagađenja vazduha pokazuju da ova pitanja sve više dobijaju na značaju.

Evropska unija ima najstrože zakonodavstvo u oblasti životne sredine na svetu. Izveštaji Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazuju da, kada se dobro sprovodi, zakonodavstvo EU omogućava smanjenje vazdušnog zagađenja, obezbeđuje čistu vodu i smanjenje emisija uz otvaranje radnih mesta i privredni rast. Verujemo da stroga primena i potpuna implementacija odgovarajućih EU regulativa transponovanih u srpski zakon takođe može pomoći da se unapredi zaštita životne sredinu u Srbiji.

Dugoročno gledano,  jednostavno je pametnije razmišljati ekološki. Uporedo s tim, to je jedina moguća opcija za ljude, ekonomiju i celu planetu.

Dakle, šta EU čini da pomogne Srbiji?

Evropska unija podržava proces pristupanja Srbije kad je u pitanju ekološko i klimatsko delovanje u tri glavna pravca:

• Ulaganja: Do sada je EU uložila više od 400 miliona evra u zaštitu životne sredine. Na to je Srbija dodala još 200 miliona evra što ukupno iznosi preko 600 miliona evra za vodosnabdevanje, postrojenja za prečišćavanje otpadne vode, zaštitu biodiverziteta i čvrsti otpad. EU je uložila dodatnih 90 miliona evra za oporavak nakon poplava, zaštitu od poplava i smanjenje rizika od vremenskih nepogoda. Finansiranje od strane Evropske unije je značajno a ključan je kvalitet EU ekspertize. Takođe nam je potreban i:

• Politički dijalog sa Vladom, opštinama, civilnim društvom i

• Ulaganje u ljude i institucije kako bi se povećali kapaciteti na nacionalnom i lokalnom nivou, izradilo i uskladilo zakonodavstvo sa evropskim pravnim tekovinama.

Na primer, projekat PLAC III obezbeđuje stručnu podršku srpskoj pregovaračkoj strukturi koja vodi pregovore o pristupanju. Pomoć je sveobuhvatna i omogućena je, između ostalog, kroz radionice, obuke i studijske ture koje se organizuju u okviru Projekta.

PLAC III obezbeđuje veliki broj radnih dana za Poglavlje 27 - Životna sredina i klimatske promene (705 radnih dana, što je preko jedne petine od ukupnog broja radnih dana koji iznosi 3.102).

Rezultati koji su do sada ostvareni kroz Projekat u potpunosti odražavaju intenzivne napore Srbije koji su doveli do otvaranja klastera 4 (Zelena agenda i održiva povezanost) u decembru 2021. godine.

Pomoć koja se pruža u okviru Projekta je vođena potražnjom i stručnjaci PLAC III (od kojih većina dolazi iz država članica EU što im omogućava da podele najbolje prakse iz EU) rade u bliskoj saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Pregovaračkom grupom za poglavlje 27.

Projekat PLAC III je podržao zahteve Srbije za izradom javnih politika i zakonodavstva uključujući između ostalog:

• Izradu analize efekata propisa nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini radi usklađivanja sa Direktivom2004/35/EZ o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini (ELD);

• Izradu ex-ante analize efekata koja je sprovedena u oblasti cirkularne ekonomije, a koja će poslužiti kao polazni dokument za određivanje relevantne javne politike kako bi Srbija mogla da ostvari ciljeve zacrtane u Akcionom planu EU za cirkularnu ekonomiju;

• Izradu regulative o interoperabilnosti setova podataka i usluga Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka radi usklađivanja sa Direktivom INSPIRE;

• Izradu podzakonskih akata za sprovođenje novog Zakona o klimatskim promenama radi usklađivanja Srbije sa zahtevima Evropske unije u vezi sa praćenjem, izveštavanjem i verifikacijom emisija gasova staklene bašte kao preduslova za postepeno uvođenje emitera CO2 u EU sistem za trgovinu emisijama (ETS);

• Podnošenje izveštaja o uticaju politike i procene zakonskih nedostataka kao i određenog broja nacrta pravnih predloga za usklađivanje važećih pravila o upravljanju otpadom sa EU Direktivom 2018/851 kojom se menja Okvirna direktiva o otpadu i Paket za cirkularnu ekonomiju EU kojim se upravlja tokovima otpada;

• Izradu zakonodavstva u oblasti pijaće vode koje je usklađeno sa novom Direktivom o pijaćoj vodi itd.

Podrška projekta PLAC III doneće još puno toga, kao što su transponovanje novih zahteva EU u vezi sa proširenim obavezama proizvođača, prestankom statusa otpada i jednokratnom upotrebom plastike, sprovođenje planova za upravljanje komunalnim otpadom u skladu sa revidiranim pravnim tekovinama EU o upravljanju otpadom i usklađivanje sa pravilima EU kojima se reguliše hvatanje i skladištenje CO2.

Blog je preuzet sa sajta projekta PLAC III - www.euinfo.rs/plac3