Nemačka industrija upozorila je da bi nove mere EU za ostvarenje klimatskih ciljeva mogle da ugroze konkurentnost evropske privrede. Sa druge strane, u Francuskoj su ekološke organizacije i partije, ali i vladine institucije upozorile na moguće socijalne posledice proširenja tržišta CO2 na zgrade i saobraćaj.
Evropska komisija usvojila je 14. jula paket mera "Spremni za 55" (Fit for 55) kako bi se glavne politike EU uskladile sa ciljem smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990.
Ministar privrede Peter Altmajer je pozdravio novi paket klimatskih mera Evropske komisije kao “ambiciozan, detaljan i konstruktivan, ali je dodao da mora postojati i mogućnost provere i modifikacije i nije isključio mogućnost protivpredloga za implementaciju pojedinih mera.
Altmajer je na konferenciji za novinare 15. Jula naglasio da bi takvi protivpredlozi morali da imaju “kvantitativno barem isti klimatski efekat” kao paket mera EU, ali nije naveo primere.
Ministar je, međutim, takođe upozorio da se ne sme izgubiti iz vida konkurentnost preduzeća i dozvoliti da dobra namera dovede do preseljenja radnih mesta u regione izvan EU, što, kako je rekao, ne bi koristilo ni klimi ni Uniji, preneo je Frans pres.
Predsednik Saveznog udruženja nemačke industrije (BDI) Zigfrid Rusvurm ocenio je da će klimatski plan biti uspešan i naići na prihvatanje izvan EU samo ako “industrija uprkos dekarbonizaciji ostane konkurentna”.
Nemačkoj industriji “nedostaju važni odgovori na centralna pitanja vezana za očuvanje konkurentnosti i inovativnosti Evrope”, izjavio je Rusvurm.
Posebno je kritikovao planove koji se odnose na automobilsku industriju, navodeći da “faktička zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem “ predstavlja “pogrešan odgovor na klimatske zahteve u saobraćaju” i da umesto toga treba iskoristiti sve raspoložive tehnološke opcije.
I nemačko udruženje zaposlenih u industriji čelika kritikovalo je paket mera komisije, ocenjujući da mu nedostaje industrijsko-politička perspektiva, da nije odgovorilo na zahteve zelene transformacije industrije čelika i da sa sobom nosi dodatne izdatke, a ne nudi podršku za ulaganja.
Sa druge strane, nemačko udruženje za zaštitu životne sredine i potrošača Dojče umvelthilfe (DUH) kritikovale je mere komisije koje se odnose na saobraćaj kao nedovoljne.
“Gornje granice CO2 za automobile neće se uopšte menjati do 2030. godine, tako da će automobilski koncerni na naše puteve moći da izbace još jednu generaciju ubica klime i gradskih tenkova”, rekao je poslovođa DUH Jirgen Reš.
On je ocenio i da je 2035. godina kao krajnji rok za izbacivanje iz upotrebe motora sa unutrašnjim sagorevanjem zadocnela.
Planom EK predviđeno je i pooštravanje postojećeg sistema trgovine emisijama štetnih gasova (ETS) i taj mehanizam će biti proširen i na pomorski saobraćaj, a uspostavljen je i poseban sistem koji će obuhvatiti zgrade i drumski saobraćaj.
U Francuskoj je nevladino ekološko udruženje Mreža klimatske akcije kritikovalo predloženo proširenje tržišta emisije CO2, uz ocenu da će takva “socijalno riskantna” reforma samo uvećati račune za gas i energiju najsiromašnijim domaćinstvima, preneo je portal Euraktiv Francuska.
Predstavnik tog udruženja Nil Makarof rekao je da je reforma utoliko nepravednija što će “teška industrija na evropskom tržištu CO2 do 2035. godine ostati izuzeta od načela ‘zagađivač plaća’.
Sličan stav izrazila je i levičarska partija Nepokorena Francuska (La Frans insumi), ocenivši da će cenu zagađenja i njegovog uklanjanja platiti pojedinci, a ne kompanije koje zagađuju.
Poslanik centrističkog pokreta Obnovimo Evropu i predsedavajući odbora za ekologiju Evropskog parlamenta Paskal Kanfen čak je ocenio da je predložena reforma tržišta CO2 “političko samoubistvo”.
“Nemojte učiniti grešku i reformu tržišta CO2 proširiti na grejanje i gorivo. Osetili smo to u Francuskoj, to nam je donelo žute prsluke”, rekao je Kanfen aludirajući na masovne nasilne proteste koji su 2018. godine potresali Francusku.
Francusko ministarstvo za ekološku tranziciju saopštilo je da “gaji rezerve prema opravdanosti tih mera i njihovim posledicama na domaćinstva i malu privredu” i najavilo da će nastaviti da radi na tome da “socijalna pravda i solidarnost ostanu u centru klimatskih akcija”.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Evropska komisija
