Privatni avioni zagađuju pet do 14 puta više po putniku nego komercijalni avioni i 50 puta više nego vozovi, ali s druge strane, ljudi koji lete tim avionima mogu da finansiraju razvoj zelenijih tehnologija u avijaciji, navodi se u izveštaju evropske organizacije Transport i životna sredina (Transport & Environment).
Uticaj avijacije na klimu sve brže raste, a 50% globalnih emisija od svih vrsta avio-saobraćaja uzrokuje samo 1% ljudi.
Emisije ugljen-dioksida iz privatnih aviona u Evropi su povećane za 31% od 2005. do 2019. godine, brže nego emisije od komercijalnih letova.
Tokom pandemije kovida-19 privremeno je zaustavljen taj rast, ali se u poređenju s komercijalnim avio-saobraćajem mnogo brže oporavio. Do avgusta 2020. godine, pika sezone za putovanja, sektor se već oporavio, dok je većina komercijalnih letova i dalje bila prizemljena.
Privatni letovi imaju nesrazmeran uticaj na životnu sredinu. Za samo jedan sat, privatni avion može da emituje dve tone ugljen-dioksida, dok je prosečna osoba u EU odgovorna za emisiju 8,2 tone ugljen-dioksida tokom cele godine.
Bogatsvo prosečnog vlasnika privatnog aviona iznosi 1,3 milijardi evra, a Francuska i Velika Britanija dominiraju tržištem privatnih aviona – letovi iz ovih zemalja emituju više ugljen-dioksida nego 20 drugih evropskih država zajedno.
Tokom 2019. godine desetina svih letova iz Francuske bili su privatni avioni, a polovina njih letela je manje od 500 kilometara, navodi se u izveštaju T&E.
Privatni avioni se duplo češće koriste za veoma kratka putovanja, kraća od 500 kilometara, u Evropi u poređenju s komercijalnim letovima. Avioni su na tim razdaljinama najmanje efikasni, čime se povećava njihov uticaj na klimu.
Za 70 do 80% 10 najpopularnijih linija privatnih aviona postoje linije brze železnice.
U izveštaju se takođe navodi da su privatni avioni neoporezovani u većini evropskih zemalja, kao i da su izuzeti iz šeme trgovine emisionim jedinicama EU (ETS). Ne postoji porez na kerozin, čak ni za domaće letove, a Švajcarska je jedina evropska zemlja koja je nedavno uvela porez na te letove.
“Potrebno je hitno naći put za dekarbonizaciju privatnog avio-sektora”, upozorili su iz organizacije T&E.
U izveštaju navode dva dva faktora koja mogu da povećaju ulogu avio-sektora u dekarbonizaciji.
Prvi je činjenica da su vlasnici aviona bogataši koji imaju sredstva da finansiraju tehnologije za dekarbonizaciju, kao što su nova goriva i avioni.
Drugi faktor je da korišćenje ovih aviona na kratkim udaljenostima može biti pozitivno, jer su takvi kratki letovi idealni za avione sa nultom emisijom gaosva. Električni avioni i oni koji koriste vodonik bi u početku prevozili manji broj putnika na kratke razdaljine, što odlično odgovara privatnim avionima.
“Koriščenje privatnih aviona je sve više na meti kritika i ovaj izveštaj potvrđuje da je takva kritika opravdana”, navodi T&E i dodaje da je potrebna mnogo efikasnija regulacija tog sektora na nacionalnom i evropskom nivou.
Organizacija u svom izveštaju daje nekoliko preporuka, a jedna od njih je da se do 2030. godine na razdaljinama manjim od 1.000 kilometara u Evropi dozvoli korišćenje samo aviona na vodonik ili elektronski pogon.
Do tada bi na privatne avione koji koriste fosilna goriva trebalo uvesti porez srazmeran dužini leta i težini aviona, preporučuje E&T. Time bi se, navode, prikupilo nekoliko stotina miliona evra, a sredstva bi mogla da se iskoriste za razvoj novih tehnologija u avijaciji.
A dok se ne razviju nove tehnologije, kompanije i pojedinci bi trebalo da nastoje da smanje korišćenje privatnih aviona, ocenjuje ta organizacija.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
