Obnovljiva energija omogućila je Portugalu da se lakše suoči sa energetskom krizom i ta zemlja planira da još više koristi prednosti Sunca i vetra koje ima u izobilju, ali i drugih zelenih izvora energije na čijem se razvoju još radi.
Državna sekretarka za energetiku i klimu u ministarstvu energetike Ana Fontura Gouveia (Ana Fontoura Gouveia) rekla je da je Portugal počeo energetsku tranziciju pre više od 20 godina i da je zahvaljujući tome dočekao energetsku krizu u mnogo stabilnijoj situaciji.
Prema njenim rečima, strategija ulaganja u energetske resurse (obnovljive izvore energije) i energetsku tranziciju za cilj ima dostizanje klimatskih ciljeva, bezbednost isporuka i neometanu industrijalizaciju zemlje.
Fontura Gouveia je u razgovoru sa novinarima iz Srbije, koji su posetili Portugal u okviru projekta Puls Evrope - Medijske posete EU, istakla da obnovljivi izvori sada učestvuju u miksu u proizvodnji struje sa 60% a da njihov udeo za tri godine treba da bude 80%, delom i zahvaljujući pojednostavljenju procedura.
Ona je rekla i da je njen i zadatak njenog tima da fokusiraju javnost i državnu upravu na energetsku tranziciju, o čemu se vodi dijalog na dnevnom nivou.
"Vodeći izazov Portugala u energetskoj tranziciji je ubrzavanje na planu obnovljivih izvora energije. Ključno je da se obezbedi sigurnost isporuka ali i da industrija ima čistu, pouzdanu i cenovno konkurentnu energiju", rekla je zvaničnica portugalskog ministarstva energetike.
Fontura Gouveia je istakla blisku saradnju sa svim zainteresovanim stranama dodajući da je smanjenje birokratije "jedna strana medalje" dok je druga uključivanje lokalnih zajednica i javne administracije kako bi sve javne politike bile oblikovane u pravcu energetske tranzicije.
Ona je ukazala na potrebu ubrzanja postavljanja solarnih kapaciteta i vetroparkova na moru i dodala da je razlog što Portugal privlači brojne investitore i industrije, uključujući energetski intenzivne, veoma konkurentna cena energije.
U Portugalu je, kako je rekla Fontura Gouveia, veoma zastupljena solarna energija a trenutno su u fokusu vetroelektrane na moru čija se tehnologija još razvija. "Zato želimo da ih podržimo i kako cena te tehnologije bude padala, biće ih postavljano sve više i više i doprineće miksu struje u zemlji", rekla je portugalska zvaničnica.
"U osnovi kombinujemo različite tehnologije (u proizvodnji energije) i Portugal je na na tom planu jedan od najkonkurentnjih u svetu", rekla je Fontura Gouveia.
Inovacije u srcu tranzicije
Direktor za inovacije elektroprivrednog preduzeća Energija Portugala (Energias de Portugal, EDP) Antonio Kutinjo (Coutinho) rekao je da su u središtu energetske tranzicije inovacije, poput plutajućih vetroelektrana koje je nazvao "Frankeštajnima koji rade", odnosno proizvode struju, korišćenja energije talasa, solarnih panela na vodi.
Prema njegovim rečima, energetska tranzicija Portugala traje i u nju treba da se uključe svi sa ciljem da se ugalj izbaci iz upotrebe, da se elektrifikuju grejanje i prevoz, uključujući upotrebu vodonika i sintetičkih goriva u pomorskom i avio-saobraćaju, i unapredi energetska efikasnost.
"Energetska tranzicija je nešto što moramo da uradimo za 30 godina, da sa fosilnog goriva pređemo na obnovljivu energiju i treba uložiti velike napore u promene na globalnom nivou. EDP je deo tih promena i posvećen je tome da više nego udvostruči kapacitete za obnovljivu energiju", rekao je Kutinjo.
On je rekao da je Portugal zahvaljujući obnovljim izvorima energije smanjio zavisnost od uvoza energenata. Zemlja je, kako je rekao, devedesetih godina prošlog veka bila do 90% zavisna od uvoza energenata a u 2022. je zavisnost pala na 63% i to uglavnom od zemalja EU, što je srednji nivo zavisnosti u EU.
Direktor EDP istakao je da sa izbijanjem rata u Ukrajini i energetske krize energija u Portugalu nije "toliko poskupela" zahvaljujući obnovljivim izvorima energije.
EDP je osnovan 1976. a 2011. je ušao u sektor obnovljive energije. Kompanija planira da do 2026. uloži 25 milijardi evra u zelenu energiju, da joj do 2030. sva proizvodnja bude zelena i da 2050. ima nultu emisiju.
Prema podacima EDP, kompanija 85% energije proizvodi iz obnovljivih izvora od čega je 49% iz vetra a 36% hidroenergija.
Jedan od projekata ove kompanije, koja posluje na 29 tržišta na tri kontinenta, jeste najveća evropska plutajuća elektrana Alkeva (Alqueva) instalisanog kapaciteta 5 MW. Nalazi se na veštačkom jezeru.
Kontroverzni litijum
Direktor za inovacije EDP rekao je i da je budućnost mobilnosti u električnim automobilima koji troše četiri puta manje energije od onih na fosilno gorivo i da, makar samo zbog toga, i te kako imaju smisla.
"Veliki izazov je da svi automobili budu električni. Auto-industrija se sprema, gradi nove fabrike. To zahteva mnogo promena, ne samo da ljudi promene autombile. Potrebne su i fabrike baterija, dakle i metali i minerali za tu proizvodnju", rekao je Kutinjo.
Dodao je da je jedan od tih minerala litijum, koji je potreban u Evropi jer danas uglavnom dolazi iz Azije.
Kutinjo je rekao da je potrebna proizvodnja litijuma u zemlji ali i da mora da se odgovori na bojazni građana u vezi zaštite životne sredine.
"U izvesnoj meri litijum neće biti problem jer može da se desi da jednostavno prestanemo da ga koristimo i počnemo da koristimo druge minerale, druge metale za baterije. Tu ima prostora za inovacije", istakao je Kutinjo.
Portugal ima litijum na severu zemlje i, prema nekim procenama, reč je o najvećim rezervama u Evropi. Za otvaranje rudnika litijuma u tom delu zemlje zainteresovana je kompanija Savana risorsis sa sedištem u Londonu.
Kao i u Srbiji, otvaranje rudnika je kontroverzno pitanje. Zagovornici projekta kažu da bi njegova realizacija pružila Evropi neprocenjive zalihe litijuma za proizvodnu baterija za električna kola i tako doprinela dostizanju ciljeva Zelenog dogovora. Međutim, lokalne zajednice u većini su protiv projekta, kao i ekolozi.
Milijarde iz Brisela
O značaju energetske tranzicije govori i to što će 38% novca iz paketa za Portugal u okviru Plana za oporavak i otpornost (RRP) EZ otići za podsticaj klimatskih ciljeva.
Portugalski paket težak je više od 16 milijardi evra od čega su, prema podacima Evropske komisije, gotovo 14 milijardi grantovi a plan sadrži ukupno 83 investicije i 32 reforme.
Danijel Rozario iz Predstavništva Komisije u Lisabonu rekao je da će u Portugalu sredstva iza paketa RRP biti usmerena u zelenu i digitalnu agendu, kao i reforme.
On je rekao i da je Portugal, gde većina građana (61%, prema podacima istraživanja Eurobarometar) pozitivno ocenjuje članstvo zemlje u EU, mnogo napredovao sa legislativom u oblasti ekologije.
Rozario je istakao da je Portugal neke "zelene" zakone doneo mnogo brže od drugih članica EU.
Kada je reč o svakodnevnom životu, Portugalce, kako je rekao Rozario, najviše brinu troškovi života, odnosno socijalni troškovi pandemije i rata u Ukrajini dok im proširenje EU generalno nije prioritet.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Dnevni evropski servis
