Više od 300 barijera na rekama uklonjeno je širom Evrope tokom prošle godine, što je omogućilo slobodan tok reka, a migratornim ribama da dođu do mesta za mrest.
U 16 zemalja srušeno je najmanje 325 brana, navodi se u godišnjem izveštaju koalicije Dem rimuval Jurop (Dam Removal Europe - DRE), koja okuplja više organizacija, međju kojima je i Svetska fondacija za prirodu (WWF).
Španija je već drugu godinu na prvom mestu, sa 133 uklonjene prepreke, a iza nje su Švedska i Francuska, prenosi Gardijan.
Uklonjeno je najmanje 10 hidroelektrana u Engleskoj, Finskoj, Francuskoj, Norveškoj, Španiji i Švedskoj.
Broj srušenih barijera je za 36% veći nego 2021, kada je uklonjeno 239 prepreka.
Direktor Svetske fondacije za migracije riba i osnivač DRE Herman Vaningen izjavio je da podaci o broju uklonjenih barijera pokazuju da zemlje ubrzano rade na "primeni tog alata za obnovu reka".
"Uklanjanje barijera da bi se obnovio prirodan tok reka i povezanost donosi mnoge koristi od ekosistema, kao što su zaštita od poplava, pročišćavanje vode i mogućnosti za rekreaciju", rekao je Vaningen.
Tokovi stotina reka širom Evrope blokirani su branama, ustavama, nasipima i drugim preprekama, a 15% njih se smatra zastarelim, dok su mnoge u opasnosti od rušenja.
Velika Britanija je srušila 29 barijera, uključujući branu na reci Kent izgradjenu pre 150 godina za potrebe fabrike hartije koja je srušena 1960-ih godina.
U Norveškoj je dinamitom uništena brana visoka sedam metara koja je blokirala reku Tormsa od 1916. godine.
Najveći projekat prošle godine bio je uklanjanje hidroelektrane na reci Selin u Francuskoj. Rušenje dve brane visokih 36 i 16 metara završeno je u junu, a očekuje se da će to pomoći da se poveća populacija atlantskog lososa u reci, piše Bi-Bi-Si.
Prvi put su brane uklonjene u Letoniji i Luksemburgu, a jedan od najviše iznenađujućih bilo je rastavljanje zastarele i nekorišćene brane Bajurivka u Ukrajini, gde je rad WWF-a na obnovi reka nastavljen uprkos ratu.
Uklanjanjem te napuštene brane visoke šest metara, u nacionanom parku Verhovinski na Karpatima, otvoreno je 27 kilometara reke Perkalaba za migratorne ribe prvi put posle 120 godina.
Očekuje se da će se u reku vratiti zaštićene vrste potočna pastrmka, Dunavski losos i ukrajinska zmijuljica i da one privuku životinje koje se hrane ribama, kao što su mrki medved, vidre i razne vrste ptica, čime bi ta reka ponovo postala "žarište biodiverziteta".
Procenjuje se da na evropskim rekama ima 150.000 starih i neupotrebljivih brana, a neke zemlje nisu još ni počele da rade na njihovom uklanjanju, jer je to i dalje kontroverzna tema, prema rečima Vaningena.
Kompanije u čijem su vlasništvu hidroelektrane ne žele da se njihove brane ruše iako više nisu ekonomski isplative, a lokalno stanovništvo je neopravdano zabrinuto da bi to izazvalo više poplava.
"Nadam se da će Evropska komisija ovog leta uvojiti Zakon o obnovi prirode, koji će državama članicama dati solidnu političku osnovu za uklanjanje brana kako bi se obnovilo 25.000 kilometara reka, a možda i više", kazao je Vaningen.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Facebook/Dam Removal Europe
