Nacrt Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije (NEKP) sadrži mnoge nejasnoće, kontradiktornosti i nepotpune informacije i, uprkos nekim pozitivnim merama, pokreće više pitanja nego što daje odgovora, ocenila je savetnica za energetiku za jugoistočnu Evropu u mreži Benkvoč Pipa Galop.
Nacrt NEKP-a, koji je na javnoj raspravi do 28. jula, jeste "zbunjujući dokument koji levitira između stvarnosti i zablude", previše "defetističan po pitanju ugljenične neutralnosti i uštede energije i previše optimističan u pogledu vodonika, fosilnog gasa, biogoriva i biomase", navela je Galop u analizi objavljenoj na sajtu te mreže.
Ugljenična neutralnost nije planirana za 2050. godinu u tom dokumentu koji, prema njenim rečima, izgleda da "tiho zaobilazi obaveze koje smatra previše mučnim".
Iako je Srbija potpisala Zelenu agendu za Zapadni Balkan, čiji je cilj postizanje klimatske neutralnosti do 2050, u nacrtu plana predviđeno je smanjenje emisija s efektom staklene bašte za 75% u odnosu na 1990.
"Planiranje neuspeha 27 godina unapred nije dobar početak", navela je Galop.
U nacrtu plana je takođe jednostrano smanjen cilj povećanja udela obnovljive energije u bruto filnalnoj potrošnji energije na 33,6% do 2030, umesto 40,7% kako je dogovoreno na Ministarskom savetu Energetske zajednice u decembru 2022. Za grejanje i transport, udeo obnovljive energije se očekuje da bude povećan na 40-45% 2050, umesto 100%.
Galop ističe da se u nacrtu NEKP-a samo dva puta pominju prekogranične takse na ugljen-dioksid (CBAM), čija naplata počinje 2026, i dodaje da "autor izgleda nije razumeo šta to podrazumeva", jer se u dokumentu govori o korišćenju prihoda od tog poreza, "što nema smisla jer će prihodi ići u budžet EU, a ne Srbije".
"Istina je da Srbija verovatno neće biti najugroženija zemlja na Zapadnom Balkanu, ali i dalje treba ozbiljno da shvati CBAM, jer će njen izvoz električne energije postati mnogo manje konkurentan", smatra Galop.
Prema njenim rečima, teško je napraviti razliku između dva glavna scenarija navedenih u nacrtu plana, ne zna se koje se predviđene mere odnose na koji scenario a neke mere se dupliraju, na primer nekoliko gasovoda koji se pojavljuju u sektorima Energetska bezbednost i Integrisanje tržišta energije.
Neke mere su nabrojane samo u scenariju sa postojećim merama, a ne u scenariju sa dodatnim merama. Među njima su izdvajanje 400 miliona evra za naftovod, 1,3 milijarde evra za obezbeđivanje adekvatnih zaliha uglja i izgradnja sedam gasovoda sa susednim zemljama.
"Ni u našim najgorim noćnim morama Srbija ne bi izgradila sedam gasnih interkonektora, pa ovo izgleda kao pokušaj da se scenario sa dodatnim merama učini boljim tako što će se scenario sa postojećim merama učiniti gorim", navela je Galop.
Ona dodaje da se ne planiraju nove termoelektrane na ugalj posle Kostolca B3, ali da u nacrtu nema informacija o rokovima za postepeno gašenje postojećih postrojenja.
Planirana izgradnja elektrane na gas i gasovoda za gasifikaciju juga Srbije dodatno će povećati zavisnost od uvoza i ranjivost na fluktuaciju cena.
Galop ocenjuje i da su ciljevi za smanjenje gubitaka struje u distributivnoj mreži na 14% do 2030. i 10% do 2050. neambiciozni, kao i planovi obnove zgrada i kuća.
Nacrt plana je, prema njenom mišljenju, previše optimističan kada je u pitanju potencijal šumske biomase u daljinskom grejanju, uprkos uticaju koje bi to imalo na emisiju gasova s efektom staklene bašte, zagađenje vazduha i biodiverzitet.
Takođe je previše optimističan u pogledu korišćenja vodonika za grejanje i biogoriva u saobraćaju, koji verovatno nikada neće biti dostupni u velikim količinama po razumnoj ceni.
Galop ističe da plan sadrži dosta potencijalno pozitivnih mera, ali da su za neke od njih predviđena veoma mala finansijska sredstva, a kao primer navodi mere za pravednu tranziciju i cirkularnu ekonomiju.
Srbija mora da izgradi konsenzus o svojim klimatskim i energetskim planovima i da bi to postigla, dodaje Galop, srpska vlada mora da donese jasnu odluku – da li želi da učestvuje u energetskom tržištu EU ili ne.
"Samo sa jasnim političkim odlukama i obavezama dokument može da učini ono što je potrebno: jasno navesti ciljeve, jasno i tačno napravi razliku između različitih scenarija i kako će oni biti postignuti i razmotriti prednosti i mane različitih opcija", zaključila je Galop.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
