Evropska unija verovatno neće ispuniti većinu zelenih ciljeva do 2030. godine, uključujući smanjenje potrošnje primarne energije, duplo veće korišćenje recikliranog materijala i povećanje udela obnovljivih izvora energije, navodi se u izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
Sa druge strane, EEA procenjuje da će vrlo verovatno biti ispunjeni cilj daljeg povećanja udela zelene ekonomije u ukupnoj privredi i da će se smanjiti broj prevremenih smrti zbog izloženosti zagađenju finim česticama.
Izveštaj EEA, objavljen 18. decembra, prvi je izveštaj o napretku ka ispunjenju ciljeva osmog Ekološkog akcionog programa EU, koji će biti objavljivani svake godine do 2030.
Ekološki akcioni program predstavlja sveobuhvatan okvir za sprovođenje politika EU u oblasti životne sredine, a u njegovoj osnovi nalazi se Evropski zeleni dogovor.
U grupu ciljeva koji će vrlo verovatno biti ispunjeni svrstani su povećanje potrošnje domaćinstava, korporacija i vlada za sprečavanje, smanjenje i eliminaciju zagađenja i drugih degradacija životne sredine, zatim povećanje ekološke inovacije kao pokretača za zelenu tranziciju, kao i smanjenje prevremene smrti uzrokovane izloženosti sitnim česticama za 55% u odnosu na nivo iz 2005. godine.
Među ciljevima koji će verovatno biti ispunjeni, ali nije sigurno su povećanje udela ekoloških poreza u ukupnim prihodima od poreza i doprinosa za socijalnu sigurnost, zatim povećanje izdavanja zelenih obaveznica radi podrške javnom i privatnom finansiranju zelenih investicija, kao i smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine.
Za polovinu ciljeva je procenjeno da je malo verovatno, ali nije sigurno da će biti ispunjeni, a među njima su smanjenje ukupne potrošnje sirovina, smanjenje ukupne količine otpada do 2030, dostizanje najmanje 42,5% energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije do 2030. godine i smanjenje subvencija štetnih po životnu sredinu, posebno subvencija za fosilna goriva.
Među ciljevima koji vrlo verovatno neće biti dostignuti su smanjenje potrošnje primarne i konačne energije, udvostručenje stope korišćenja cirkularnih materijala do 2030. u odnosu na 2020, kao i povećanje udela površine pod organskim poljoprivrednim usevima na 25%.
Istog dana kada je EEA objavila svoj izveštaj, Evropska komisija je objavila analizu nacionalnih energetskih i klimatskih planova koja pokazuje da će planirane mere dovesti do smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte za 51%, umesto za ciljanih 55% do 2030.
Prema sadašnjim planovima, udeo obnovljivih izvora će do kraja decenije biti povećan na oko 39%, umesto na 42,5%.Energetska efikasnost će, uz sadašnje mere, biti poboljšana za 5,8%, a cilje je 11,7%.
Procena Evropske komisije je urađena na osnovu analize 21 Nacionalnog energetskog i klimatskog plana koji su podneti na vreme.
Komisija je pozvala članice EU da se bolje pripreme za veće koršćenje obnovljivih izvora i da poboljšaju mere energetske efikasnosti, kao i da poboljšaju energetsku sigurnost i podrže evropske kompanije u jačanju njihove konkurentnosti.
U saopštenju se ističe važnost i hitnost postepenog izbacivanja fosilnih goriva, posebno čvrstih, navodeći da je to velika prepreka na putu ka klimatskoj neutralnosti.
"Subvencije koje se ne bave energetskim siromaštvom ili pravednom tranzicijom treba da budu što pre ukinute i preusmerene na inovacije i podršku ranjivim grupama u tranziciji", navodi se u saopštenju Komisije.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EC - Audiovisual Service
