Evropska unija treba da ublaži stroga pravila o genetskoj modifikaciji i dozvoli naučnicima da razvijaju useve koji mogu da izdrže "klimatsku vanrednu situaciju", navodi se u otvorenom pismu 35 dobitnika Nobelove nagrade i više od 1.000 naučnika.
Odbor Evropskog parlamenta za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane će naredne sedmice glasati o predlogu Evropske komisije da se nove genomske tehnike izuzmu iz evropskih propisa o zabrani GMO, a naučnici su pozvali poslanike da svoje odluke usklade sa naučnim napretkom i da glasaju za tu tehnologiju.
U pismu poslatom evroparlamentarcima 19. januara. naučnici su istakli da bi nove genomske tehnike mogle da učine useve otpornijim na bolesti i ekstremne vremenske prilike koje postaju sve snažnije kako se planeta zagreva.
Naučnici su istakli da bi nova pravila pomogla poljoprivrednicima da smanje upotrebu pesticida i veštačkog đubriva, dodajući da se za neke biljke koje je teško uzgajati konvencionalnim sredstvima, kao što su voće, vinova loza i krompir, koriste neki od najštetnijih pesticida u EU.
Oni su dodali da konvencionlne metode uzgoja useva otpornih na klimatske promene traju predugo, godinama, pa čak i decenijama. "Nemamo to vreme u doba klimatske vanredne situacije", napisali su.
Slanje pisma je organizovala ekološka neprofitna organizacija WePlanet, a među potpisnicima su naučnice Emanuela Šarpentje i Dženifer Doudna koje su dobile Nobelovu nagradu za svoj izum Crispr "genetske makaze", alat za modifikaciju DNK, psiholog Stiven Pinker i filozof Piter Singer.
Ekološke grupe se uglavnom snažno protive nastojanjima da se menja genetski kod biljaka i drugih organizama, iz straha za njihovu bezbednost i zbog opasnosti od neželjenih posledica.
Zagovornici novih tehnologija tvrde da su takvi rizici mali u poređenju sa poznatim opasnostima gubitka biodiverziteta, klimatske krize i gladi.
Naučnici su u pismu istakli da nove genomske tehnike mogu da pomognu u postizanju održive poljoprivrede, bezbednosti hrane i inovativnih medicinskih rešenja.
"Evropski parlament može da odbaci mrak anti-naučnog straha i umesto toga da gleda ka svetlu prosperiteta i napretka", zaključeno je u pismu.
Jedna manja grupa naučnika je u decembru objavila otvoreno pismo u kojem izražava protivljenje izmeni propisa o novim genomskim tehnikama jer se ne može garantovati bezbednost životne sredine i zdravlja ljudi, tražeći da sve biljke sa izmenjenim genima podležu obaveznoj proceni rizika od slučaja do slučaja, podsetio je Gardijan.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EC - Audiovisual Service
