Pred Srbijom je još puno posla kako bi ispunila ciljeve održivog razvoja i ona je u ovom trenutku po realizaciji tih 17 ciljeva Ujedinjenih nacija na 30. mestu od 34 evropske zemlje, navodi se u novom Izveštaju o ciljevima održivog razvoja u Evropi 2023/2024.
Prema izveštaju Mreže održivog razvoja (SDSN), u kojem su analizirani podaci iz 2022. godine, pred Srbijom u većini ekoloških i socijalnih pitanja stoje manji ili veći izazovi, i njen ukupni indeks realizacije ciljeva iznosi 62,45. U prethodnom izveštaju, koji se odnosio na 2020. godinu, indeks je bio 61,37, a 2018. 58,63.
Stagnacija i "veliki izazovi" postoje, prema izveštaju, u oblasti zdravlja i blagostanja, čiste vode i sanitarne infrastrukture, ruralnom životu i u oblasti mira, pravde i snažnih institucija.
"Veliki izazovi" postoje i kada je reč o oblastima rada i ekonomskog razvoja, ali se tu beleži napredak.
Taj aspekt održivog razvoja obuhvata, između ostalih, i procenat ljudi čija je plata ispod granice koja predstavlja rizik od siromaštva, kupovnu moć domaćinstava, nezaposlenost među mladima i udeo mladih koji su na obuci ili praksi.
Napredak, ali i dalje i "veliki izazovi", beleže se, prema analizi, u oblasti održivih gradova i zajednica.
Umereni napredak uz "velike izazove" postoji u oblasti obrazovanja, u prvom redu zbog ranog napuštanja školovanja ili stručne obuke, neučestvovanja u obrazovanju u ranom detinjstvu i ispodprosečnih performansi u matematici. U toj oblasti, kao "značajni izazovi" se navode i uspeh na međunarodnim Pisa testovima i obrazovanje odraslih.
U izveštaju piše da "značajniji izazovi" pred Srbijom stoje i u oblastima iskorenjivanja siromaštva, rodne ravnopravnosti, priuštive i čiste energije, smanjivanju nejednakosti, odgovornoj potrošnji i proizvodnji i klimatskoj akciji.
Najbolja kategorija je oblast partnerstva u postizanju ciljeva održivog razvoja iako i tu ostaju "izazovi".
Izveštaj je sačinila Mreža održivog razvoja (SDSN), koja je uspostavljena 2012. godine pod pokroviteljstvom generalnog sekretara UN, i ima za cilj da mobiliše globalne naučne i tehnološke potencijale za promociju praktičnih rešenja za održivi razvoj.
U izveštaju evropskog ogranka SDSN, analizirani su zvanični podaci iz 34 zemlje, a na prva tri mesta su sa rezultatom iznad 80 Finska (80,64), Švedska (80,57) i Danska (80,04).
Među prvih deset po realizaciji ciljeva održivog razvoja slede Austrija, Norveška, Nemačka, Češka, Slovenija, Island i Estonija.
Na začelju, na 29. mestu je Rumunija (62,61), a iza Srbije Severna Makedonija (62,19), Kipar (61,02), Bugarska (59,48) i na poslednjem, 34. mestu Turska (57,14). U izveštaju nisu ocenjene niti rangirane Albanija, Bosna i Hercegovina, Lihtenštajn i Crna Gora.
U predgovoru za izveštaj, SDSN naglašava da najnoviji, peti po redu izveštaj pokazuje da pri sadašnjem tempu, u Evropi u oblasti održivog razvoja neće biti ispunjena trećina ciljeva koji su zacrtani do 2030. godine.
Ukazuje se da u tome postoje velike razlike, koje se uglavnom manifestuju u komparaciji delova severne i zapadne Evrope, i većih delova južne, centralne i istočne Evrope.
Izveštaj je sačinio SDSN Evropa u saradnji sa savetodavnim telom Evropske unije, Evropskim ekonomskim i socijalnim komitetom.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
