Preliminarni podaci ukazuju na gotovo dvostruko veći broj šumskih požara u prvom kvartalu 2024, nakon što je u prethodnoj godini izgorelo više od pola miliona hektara ili teritorija dva puta veća od Luksemburga.
Izveštaj o šumskim požarima u Evropi, Bliskom istoku i Severnoj Africi za 2023, koji je upravo objavio Zajednički istraživački centar (JRC) Evropske komisije, pokazao je da su se požari intenzivirali tokom leta 2023. pogađajući posebno region Mediterana.
Pri tome je Grčka, u blizini Aleksandropolija, registrovala pojedinačno največi požar u Evropi od osamdesetih.
Kako je saopštila Komisija, šumski požari su zbog klimatskih promena sve češći. I, kako je pokazao izveštaj o proceni rizika od klimatskih promena iz marta, stanje će biti sve gore.
Navodi se da šumski požari sve više pogađaju oblasti koje se ranije nisu smatrale pogodnim za požare.
Analiza po tipu vegetacije pokazala je da je 37% površine zahvaćene požarom 2023. bilo pokriveno šibljem a 26% šumom.
Šumski požari su, po izveštaju, naneli velku štetu životnoj sredini jer su proizveli 20 megatona emisije C02, što odgovara gotovo trećini emisije iz međunarodne avijacije u EU za godinu dana.
Tri najgore godine, prema podacima Evropskog informacionog sistema za šumske požare, bile su 2017, kada je izgoreo gotovo milion hektara, 2022. (više od 800.000) i 2007. (gotovo 600.000)
U saopštenju Komisije iz marta o izgradnji otpornosti na klimatske promene u EU poziva se na hitnu akcju, pored ostalog na uvođenje mera za bolju prevenciju, uključujući prirodnim rešenjima, boljim sistemima upozoravanja i efikasnijim sredstvimaa za gašenje požara koja su na raspolaganju kroz Mehanizam civilne zaštite EU.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EC
