Litijum se naziva i belo zlato i kao sirovina je ključan za proizvodnju baterija za električne automobile, ali se intenzivno traže i alternative i u ovom trenutku se najdalje otišlo u razvoju natrijum jonskih baterija, piše austrijski dnevnik Štandard.
Za proizvodnju NIB baterija može da se koristi najobičnija kuhinjska so i to je sirovina koja je jeftina, neograničena i ima je svugde u svetu, izjavio je Rihard Šmuh sa Instituta za razvoj baterija Frauenhofer u nemačkom Minsteru.
Zato bi ta vrsta baterija u budućnosti mogla da doprinese da Evropa postane tehnološki samostalnija i smanji zavisnost, na primer od Kine, jer je široka rasprostranjenost sirovina za proizvodnju NIB i njihova glavna prednost, rekao je Šmuh za austrijski dnevnik Štandard.
Šmuh je, međutim, priznao da njihove performanse uvek biti pomalo slabije od efikasnosti litijum-jonskih baterija.
"Sa NIB možda može da se postigne 70% do 80% energetske efikasnosti LIB", rekao je Šmuh, pojašnjavajući da to u praksi znači da vozilo sa tim baterijama moraju nešto češće da se pune. Radi se, prema njegovim rečima o mladoj tehnologiji, pa ni lanci vrednosti za njihovu proizvodnju još nisu razvijeni.
"Pored toga, entuzijazam za njih je u ovom trenutku opao pošto se litijum-jonske baterije zbog ogromnih kineskih kapaciteta nude po dampinškim cenama", rekao je Šmuh.
Upravo u Kini je, prema njegovim rečima, pre dve godine i otvoren prvi pogon za proizvodnju NIB, a Evropi takvih fabrika još nema. Dodao je da zato Kina potpuno dominira na tržištu baterija za električna vozila, i da ima i razrađen lanac snabdevanja sirovinama.
Stručnjak je ocenio da nemačka automobilska industrija želi da obezbedi litijum iz različitih izvora, pa iz Srbije. Dodao je međutim da je udeo litijuma u rudi jadarit, čije kopanje žele Vlada Srbije i Evropska unija, vrlo mali.
Šmuh je podsetio da je za vreme pandemije cena litijuma skočila do nebesa, ali je to u međuvremenu prošlo i potražnja je mala. Uz to, potražnja za električnim automobilima je opala jer su ona i dalje skupa, pa su mnogi proizvođači i promenili ili odložili planove da ih proizvode, rekao je Šmuh.
Međutim, u budućnosti bi moglo da ponestane litijuma, a njegovo dobijanje iz slanih jezera u Južnoj Americi ili rudarenje iz stena je skupo i često uništava životnu sredinu.Takođe litijum se teško ponovo reciklira iz starih baterija, rekao je Šmuh.
Dodao je da se teško recikliraju i druge retke sirovine koje postoje u litijum-jonskim baterijama, poput kobalta i nikla, i da su u Evropi firme koje bi se time bavile tek u povoju.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Vikipedija
