Kipar se suočava sa nestašicom vode, jer je zbog dugotrajne suše nivo vode u akumulacionim jezerima postao zabrinjavajuće nizak, pišu 21. oktobra grčki i kiparski mediji.
Visoka zvaničnica sekretarijata za vodoprivdredu Kipra Jana Ekonomidu rekla je da su akumulacije u ovom trenutku u proseku na 27% kapaciteta, u poređenju sa 49% u isto vreme prošle godine.
Dodala je da nivo vode u akumulacijama nastavlja da opada zato što nema padavina. Ekonomidu je za Sport FM Radio ocenila je da bi, ako bi period bez padavina potrajao, nivo vode u akumulacionim branama do kraja jeseni mogao da padne na 22% do 25%.
Trenutno, u veštačkim jezerima na Kipru ima oko 78 miliona kubnih metara vode, a od početka hidrološke godine, koja zvanično počinje 1. oktobra, nije bilo bitnijeg poboljšanja. Prema pisanju kiparskih medija, u pojedinim veštačkim jezerima nivo iznosi samo između 10% i 15%.
Največe kiparsko akumululaciono jezero, Kuris, koje ima kapacitet za 115 miliona kubika vode, pred kraj leta je palo na svega 35,3 miliona kubika, odnosno 30,7% kapaciteta.
Da bi se izborilo sa sve težom krizom, odeljenje za vodoprivredu u ime Ministarstva poljoprivrede sastavlja nacrta plana koji će biti predložen vladi. Reč je o kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim merama koje treba da ublaže nestašicu, koja bi ako se nastavi sušni period mogla i da se pogorša tokom 2025. i 2026. godine.
Centralne tačke plana su, prema rečima Ekonomidu, konvencionalni izvori vode, poput desalinizacije morske vode i reciklirane vode uglavnom za potrebe poljoprivrede. Plan predviđa i modernizaciju vodosnabdevanja i infrastrukture za navodnjavanje kako bi se izbeglo rasipanje vode.
Kiparski Katimerini navodi da poslednjih 18 meseci pet pogona za desalinizaciju morske vode na Kipru radi punom snagom i podmiruje oko 75% potreba. Ostatak se podmiruje iz akumulacija i iz podzemnih izvora.
Ekonomidu je rekla da je u planu izgradnja dodatnih pogona za desalinizaciju morske vode, uključujući i mobilne, kako bi se unapredilo snabdevanje.
Stručnjak kiparskog hidrometeorološkog zavoda MIhalis Muskos najavio je moguće padavine tek pred kraj meseca, ali i ocenio da situacija ostaje zabrinjavajuća. Ocenio je da će u narednim decenijama istočni Mediteran imati još veće probleme sa sušnim periodima.
On je sadašnju situaciju na ostrvu uporedio sa sušnim periodom od 2005. do 2007. godine kada je bila uvedena i stroga restrikcija potrošnje vode.
Prošle, 2003. godine, Kipar je u julu pogodio period od 17 dana sa temperaturama višim od 40 stepeni, što je za stručnjake alarmantan signal šta se može očekivati u budućnosti.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: In-Cyprus
