EU i njene članice u 2023. su doprinele klimatskom finansiranju sa 28,6 milijardi evra iz javnih izvora i mobilisale su još 7,2 milijarde privatnog finansiranja za podršku zemljama u razvoju da smanje emisije gasova sa efektima staklene bašte i prilagode se uticaju klimatskih promena, objavio je Savet EU.
Od 2013. Evropa je više nego udvostručila fondove za pomoć zemljama u razvoju kako bi ublažile posledice klimatskih promena i prilagodile se njihovom uticaju.
Podaci su objavljeni u sklopu priprema za Konferenciju UN o klimi COP29 koja će biti održana od 11. do 22. novembra u Bakuu.
Prema podacima koje je prikupila Evropska komisija, približno polovina sredstava iz javnih izvora za zemlje u razvoju usmerena je u prilagođavanje klimatskim promenama ili u sveobuhvatne akcije, uključujući ublažavanje klimatskih promena i inicijative za prilagođavanje.
Gotovo 50% finansija je u vidu granta, naveo je Savet EU.
Istovremeno EU aktivno nastoji da proširi opseg i uticaj izvora i finansijskih instrumenata i mobiliše više privatnih finansija, što su glavni alati za podršku međunarodnoj akciji u oblasti klime. Na taj način EU će nastaviti da pomaže zemljama u razvoju da implementiraju Pariski sporazum o klimatskim promenama iz 2015.
Podaci za 2023. potvrdili su odlučnost EU i njenih članica da ispune svoje međunarodne obaveze klimatskog finansiranja, posebno prema zajedničkom cilju razvijenih zemalja da mobilišu 100 milijardi dolara godišnje.
Klimatsko finansiranje u 2023. iz javnih budžeta uključuje 3,2 milijarde iz budžeta EU, računajući iz Evropskog fonda za održivi razvoj plus, i 2,6 milijardi od Evropske investicione banke.
Dalje se navodi da se suma privatnog finansiranja odnosi na finansijsku podršku mobilisanu putem javnih intervencija (npr. garancija, sindikovanih zajmova, direktnih investicija u kompanije, kreditnih linija itd).
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
