Više od 150 dobitnika Nobelove nagrade i Svetske nagrade za hranu objavili su 14. januara otvoreno pismo u kojem su istakli da su potrebna mnogo veća ulaganja u istraživanja, proizvodnju i distribuciju hrane kako bi se u narednim decenijama sprečila globalna kriza sa hranom.
U pismu se navodi da se oko 700 miliona ljudi danas suočava sa "nesigurnošću hrane i očajničkim siromaštvom" ali da će, ako se ne ulože "napori bez presedana" da se proizvodi više hrane, mnogo veći broj ljudi biti u takvoj situaciji, pre svega zbog klimatskih promena, ratova i rasta stanovništva.
"Koliko god to bilo teško i neprijatno zamisliti, čovečanstvo ide ka tome da do sredine veka nesigurnost hrane bude još veća a svet još nestabilniji nego danas", navodi se u pismu koje su potpisala 153 dobitnika te dve nagrade, prenosi agencija AP.
Oni ukazuju i da će se zbog klimatskih promena smanjiti produktivnost većine glavnih namirnica, a da su potrebna značajna povećanja da bi se prehranilo svetsko stanovništvo koje će do 2050. porasti za 1,5 milijardi ljudi.
"Nismo na pravom putu da zadovoljimo buduće potrebe za hranom. Nismo ni blizu", dodaje se u pismu.
Laureati su ukazali na očekivano smanjenje proizvodnje kukuruza u Africi i moguću još veću degradaciju zemljišta i nestašice vode u većem delu sveta.
U pismu se ističe da bi drastično povećanje finansiranja istraživanja zajedno sa efikasnijim načinima za razmenu informacija i distribuciju hrane moglo sprečiti krizu gladi.
Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2011. Brajan Šmit izjavio je da je potreba da se drastično poveća proizvodnja hrane u narednim decenijama veliki izazov, ali da se taj problem može rešiti kroz odgovarajuće finansiranje istraživanja i globalno liderstvo.
Šmit je rekao da se nada da će vlade u SAD, evropskim i drugim zemljama moći da se posvete rešavanju problema, ali da misli da je potrebno da privatne grupe preuzmu vođstvo u finansiranju početnih koraka koji će privući pažnju političara i podstaći ih na akciju.
U pismu se poziva na "transformacione napore" poput poboljšanja fotosinteze u osnovnim kulturama kao što su pšenica i pirinač, razvoja useva koji se ne oslanjaju toliko na hemijska đubriva i produženja roka trajanja voća i povrća.
Naučnica za istraživanje klime u NASA Sintija Rozencvajg, dobitnica Svetske nagrade za hranu 2022. godine, rekla je da istraživači već nalaze rešenja, ali da su za njihovu širu primenu potrebne veće finansije, kao i da svetski lideri pridaju veću važnost njihovom radu.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
