Milijarde insekata godišnje uginu zbog svetlosnog zagađenja, što ozbiljno utiče na lanac ishrane, ali i na biljke pa i na normalni životni ritam ljudi, ali pokušaji da se to zgađenje ograniči i stavi pod kontrolu stvara dilemu kako zaštititi životnu sredinu i ujedno očuvati bezbednost ljudi.
U nekim manjim, pa i većim gradovima u Nemačkoj već je bilo bilo pokušaja da se reguliše noćno osvetljenje, a Erfurt, grad od oko 215.000 stanovnika u istočnoj pokrajini Tiringiji sada razrađuje dugoročnu, sveobuhvatnu "tamnu" strategiju koja treba da doprinese očuvanju biodiverziteta.
Prema navodima ekologa, intenzivn noćno osvetljenje privlače čiteve populacije insekata iz njihovih prirdnih habitata. Slepi miševi i ježevi tako ostaju bez osnovnog izvora hrane. Ali veštačko svetlo smeta i pticama, biljkama, ribama i vodozemcima.
Iznad jako osvetljnih gradova gotovo uopšte se ne vidi zvezdano nebo pa se i jata ptica selica veoma teško orijentišu po zvezdama. Uz to, veštačko svetlo remeti i prirodni ritam dana i noći kod ljudi.
U Erfurtu odnedavno veći broj gradskih službi tesno sarađuje na rešavanju tog problema, i njihovi predstavnici od sredien januara obilaze lokacije u gradu.
Mešoviti tim čine predstavnici gradskih uprava za saobraćaj, suzbijanje kriminala, gradsko zelenilo i održavanje grobalja, uprave za urbanizam i planiranje i zaštitu životne sredine. Njihov je zadatak da na terenu identifikuju probleme i eventualne potencijale, saopšteno je na sajtu grada Erfurta.
"Razapeti smo između izbegavanja nepotrebnog svetlosnog zagađenja i istovremene potrebe da izađemo u susret građanima koji traže da budu bezbedni", rekao je za gradski sajt zamenik načelnika gradske uprave za zaštitu životne sredine Jens Diren.
On je naglasio da je cilj tesne multiresorne saradnje da se nađu kompromisi za konfliktne situacije.
"Ne radi se o tome da naš grad sutra bude mračan, nego da neophodno osvetljenje bude efikasno i ciljano, tamo gde je potrebno. Tamo gde ga ima previše i gde postoje posledice po zdravlje i ekologiju potrebne su protivmere", rekao je Diren.
Za regulaciju osvetljenja na javnim površinama postoje brojne metode, počevši od senzora koji registruju pokret pa se javno svetlo u skladu sa tim uključuje, pa do najjednostavnije metode smanjivanja snage osvetljenja. Bitna je talasna dužina svetla, pri čemu stručanjaci najštetnijim smatraju svetlo iz plavog spektra.
Stratgiju Erfurta, koja je usvojena u novembru 2023. a čija relizacija sada počinje, pozdravila su i ekološka udruženja.
Kristofer Kiba sa Nemačkog centra za geonauke Univerziteta u Potsdamu kaže da u Nemačkoj postoji jako mnogo problematične emisije svetlosto i da je vreme da se gradovi pozabave tim pitanjem
On je, međutim, rekao da je odlučujući faktor da i građani to prihvate, jer je svetlo "vrlo emotivna tema". "Vidim opasnost da ljudi počnu da se plaše, a onda je jako teško voditi racionalnu raspravu.
Važno je na svoju stranu pridobiti što više građana i objasniti im šta je cilj", rekao je Kiba za nemačke medije. Ocenio je i da je Erfurtov izbor naziva "tamna" strategija pomalo nesrećan.
U samom Erfurtu, kako je navedeno na sajtu, planirana je javna rasprava o gradskim planovima.
U Evropskoj uniji se smanjenje svetlosnog zagađenja spominje kao jedan od ciljeva u smernicama Evropskog parlamenta i Saveta EU o energetskoj efikasnosti tela za osvetljenje, ali se članicama ne nameću nikakve obavezne vrednosti ni ograničenja štetnih posledica svetlosnog zagađenja.
Regulacija svetlosnog zagađenja ugklavnom prepušteno nacionalnim zakonodavstvima, pri čemu nacionalne zakone prve usvojile Češka i Slovenija još početkom 2000-ih. U Francuskoj je zakonom iz 2013. regulisano osveljavanje izloga i gradskih fasada, a svetla u parkovima se uglavnom isključuju u 01.00 posle ponoći.
U Italiji i Španiji to je pitanje prepušteno pokrajinama i regionima, a u Nemačkoj je regulisana samo jačina svetla koje može biti upereno prema stambenim zgradama i prozorima, a ne i jačina osvetljenja na javnim površinama.
U ovom trenutku više od 99% stanovništva SAD i Evrope živi pod svetlom zagađenim nebom, i u mestima, a posebno u velikim gradima, u kojima je noć pretvorena u dan. Kriterijum za zagađenost neba svetlom je kada veštački proizvedena svetlost čini veše od 10% prirodnog noćnog svetla.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: WWF
