Posle napada Rusije na Ukrajinu, preti opasnost da se takva invazija prelije i na druge regione, uključujući i Balkan. Švajcarski institut za globalna pitanja (SIGA) upozorava na opasnost efekta prelivanja i oponašanja. Vojni stručnjaci i diplomate su ipak podeljeni oko toga koliko je takva opasnost realna.
"Postoji bojazan da se kratkoročno rat u Ukrajini mora posmatrati kao veliko geostrateško sondiranje, iz kojeg bi na koncu autoritarne države mogle da izađu ojačane", ocenila je SIGA u saopštenju, a prenosi švajcarski list "20 minuta".
Prema oceni tog instituta, bezbednosne strukture u sredozemlju, na Srednjem istoku i u Africi stavljene su na probu. Još je nejasno ko je za Putina a ko nije, što može da izazove fundamentalna pomeranja linija moći. "Mogli bi da uslede novi oblici zameničkih ratova, pre svega u Siriji, Jemenu i u delovima Afrike", ocenio je u analizi SIGA.
Švajcarski list piše da je ovih dana kao potencijalno krizno žarište navođen i Zapadni Balkan, i da su bivši i sadašnji visok i predstavnik u BiH, Valentin Incko i Kristijan Šmit pozvali Evropsku komisiju da Bosna i Hercegovima "ubrzano i bez birokratije" bude primljena u EU.
Oni su izrazili boijazan da bi srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik i predsednik Srbije Aleksandar Vučić "mogli da iskoriste rusku invaziju Ukrajine, kako bi isprovocirali novi rat u Bosni i na Kosovu, piše list.
I predsednik Švajcarskog udruženja oficira Dominik Knil misli da je situacija u Evropi veoma delikatna. "Ako Zapad pokaže slabost i Rusija postigne svoje ciljeve, u Evropi bo moglo da dođe do efekta kopiranja", kaže Knil, ocenjujući da bi u tom slučaju i druge zemlje među kojima vlada konflikt mogle da iskoriste ukrajinski rat kao povod "da ispravljaju granice".
Knil je primer takođe spomenuo Srbiju, Kosovo i Republiku Srpsku.
On, međutim, upozorava da i u slučaju da Rusija iz rata izađe oslabljena, postoji opasnost takvog efekta. U tom slučaju bi, kako je naveo, Moldavija mogla da pokuša da ponovo zauzme proruski separatistički region Pridnjestrovlje, a Gruzija da pokuša da povrati Abhaziiju i Severnu Osetiju.
Međutim, diplomate uglavnom ne dele takvo mišljenje. Tim Guldiman, koji je između ostalog bio šef misije OEBS u Hrvatskoj i na Kosovu, misli da bi svaka država koja bi se usudila da se povede za ruskim primerom, "odmah bila stavljena u isti ugao kao i Kremlj".
Švajcarski diplomata Guldiman ne veruje da bi rat u Ukrajini mogao da motiviše Srbiju da pokuša neke teritorijalne promene, "jer bi u suprotnom odmah mogla da sahrani svoje evropske ambicije".
List podseća i na raniju izjavu ambasadora Srbije u Švajcarskoj Gorana Bradića da je Srbija prošla kroz mnoge ratove i naučila kakvo razaranje oni donose.
"Istorija nas je naučila da je uvek bolje i deset meseci pregovarati, nego deset minuta ratovati", rekao je Bradić pre početka rata u ukrajini za švajcarske medije.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Beta/AP
