Međunarodni institut za demokratiju i izbornu podršku (IDEA) ocenio je da je Srbija ostala hibridni režim, da su nezavisni mediji predmet zastrašivanja, da se na pravosuđe vrši politički pritisak, a da će srpsku politiku u narednom periodu oblikovati odnosi s Kosovom, evropske integracije i da li će vladajuća partija dobiti kredibilnog protivnika.
U novom izveštaju o stanju demokratije u svetu, koji je danas objavljen, IDEA navodi da su Srbija i Turska "ostale ukorenjene u hibridnosti", sa padom u poslednjih pet godina, posebno u pogledu izbora, a da je Rusija postala treća evropska zemlja sa autokratskim režimom, pored Belorusije i Azerbejdžana.
U izveštaju se navodi da se smatra da predsednik Aleksandar Vučić vodi državu kao predsednik, iako je Ustavom predviđeno da je premijer šef izvršne vlasti.
"Provladini mediji dominiraju scenom, a nezavisni mediji su često predmet direktnog zastrašivanja", ocenjuje se u izveštaju međunarodne grupe sa sedištem u Stokholmu.
Izbori su, dodaje se, generalno reprezentativni, ali glasanje je bilo narušeno nepravilnostima, uključujući fizičko zastrašivanje.
"U oblasti pravosuđa, prakse su usklađene sa zahtevima EU, ali je pravosudni sistem i dalje pod političkim pritiskom", navodi se u dokumentu.
IDEA ocenjuje da će srpsku politiku u narednoj deceniji oblikovati odosi s Kosovom, pristupanje Evropskoj uniji i "pojava (ili ne) kredibilnog izazova Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci".
Kada su u pitanju prve dve oblasti, bilo je malo znakova promena, navodi IDEA i podseća da Briselski sporazum i dalje nije primenjen.
"Srbija nastavlja da bude saveznik Rusije uprkos ratu u Ukrajini, i sada se prvi put većina Srba protivi pridruživanju EU", navodi se u izveštaju.
Na unutrašnjem planu zabrinutost zbog životne sredine, kvaliteta života i korupcije sve više pokreće političku opoziciju i masovnu mobilizaciju.
"Ostaje da se vidi da li će se to raspoloženje pretvoriti u značajne i održive dobitke za opozicione partije", navodi se u izveštaju.
Indeks globalnog stanja demokratije pokazuje da je Srbija najbolju ocenu dobila u oblasti osnovnih prava (0,59 od 1), a najlošiju za "nepristrasnu administraciju" (0,39).
"Prethodnih godina demokratski pad se manifestovao u podatributima Indeksa za čiste izbore, slobodne političke partije, građanske slobode i efikasan parlament. U narednom periodu ovo će verovatno ostati ključni indikatori, zajedno sa onima u oblasti nezavisnosti pravosuđa, integriteta medija i odstustva korupcije", zaključuje su u delu izveštaja o Srbiji.
Demokratska stagnacija u Evropi
U većem delu Evrope demokratija stagnira, čemu doprinose ekonomski problemi i višestruke posledice ruskog rata u Ukrajini, koji je s druge strane istakao ključnu ulogu demokratije u odbrani mira i prosperiteta, ocenjuje IDEA.
U gotovo polovini evropskih demokratija, odnosno u 17 zemalja, došlo je do demokratske erozije u poslednjih pet godina, navodi se u izveštaju.
"Ipak, demokratske vrednosti i institucije se sve više vide kao osnovna prepreka ruskom iredentizmu i neokolonijalizmu, posebno u Ukrajini, ali i u većini zemalja regiona", ističe se u analizi.
Ocenjuje se da su se evropski nedemokratski režimi dodatno konsolidovali u poslednjih godinu dana.
Srbija i Turska su "ostale ukorenjene u hibridnosti", a Rusija je postala treća evropska zemlja sa autokratskim režimom, pored Belorusije i Azerbejdžana.
U Poljskoj i Mađarskoj zabeleženo je demokratsko nazadovanje, dok su Ukrajina, Jermenija i Moldavija doživele ekspanziju demokratije.
IDEA ocenjuje da se Evropa suočava sa najizazovnijim vremenima u poslednjih nekoliko decenija.
"Visoka inflacija, ekonomski problemi i stagnacija, uspon partija krajnje desnice i zabrinutost za snabdevanje energijom još više ugrožavaju demokratiju u Evropi", navodi se u izveštaju i dodaje da se to dešava u vreme demokratske stagnacije u većem delu kontinenta.
Rat u Ukrajini je izazvao nezapamćene krize koje prete miru i stabilnosti, dugo uzimanih "zdravo za gotovo", a nuklearne pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina i njegova strategija korišćenja energenata kao oružja pozivaju na jačanje evropskog jedinstva.
"Ruski agresorski rat u Ukrajini je potresao Evropu, primoravajući region da ponovo razmisli o bezbednosnim pitanjima i da se suoči sa krizom sa hranom i energentima. Takođe je pokrenuo važna pitanja o samoj prirodi evropske i zapadne demokratije, koja je pokazala zabrinjavajuće dvostruke standarde u pogledu migracija i izbeglica", ocenjuje IDEA.
Dodaje da su ta pitanja još važnija u kontekstu "uspona partija koje zastupaju nativistička i ksenofobična uverenja".
IDEA navodi da građani mnogih dugogodišnjih demokratija u Evropi sve više podržavaju desničarske partije koje zanemaruju neke osnovne principe demokratije, kao što su sloboda medija ili uključivanje manjina u donošenje odluka.
"Kako će evropske zemlje odgovoriti na krizu definisaće sudbinu demokratije u narednim decenijama", zaključuje IDEA.
Na globalnom nivou, broj zemalja koji se kreću ka autoritarizmu je u poslednjih šest godina bio više nego duplo veći od broja zemalja koje idu ka demokratiji.
Polovina svetskih demokratija slabi, a među nedemokratskim zemljama, polovina postaje znatno represivnija, ocenjuje se u analizi.
Pandemija, ratovi i klimatske promene stvaraju nove izazove za demokratiju.
"Na kraju 2022, svet je zarobljen pod teretom mnoštva starih i novih problema. Postoji bezbroj uzroka političke i ekonomske nestabilnosti, uključujući rast cena hrane i energije, rastuću inflaciju i predstojeću recesiju. Ti fenomeni se javljaju u nestabilnom kontekstu klimatskih promena, dugo nerešene nejednakosti, pandemije kovida-19, opadajućih životnih standarda i ruskog agresorskog rata u Ukrajini", piše u analizi.
IDEA ukazuje i na zabrinjavajući trend smanjivanja broja ljudi koji veruju da je demokratija odgovor na te probleme.
Iako mnoge demokratije imaju zakone i infrastrukturu potrebne za podršku demokratskim institucijama, IDEA ističe da je nejednak pristup tim institucijama i dalje ozbiljan problem.
"Da bi se izgradile i obnovile ove insistucije i ponovo uspostavilo poverenje između ljudi i njihovih vlada, neophodno je razviti nove i inovativne društvene ugovore koji će bolje odražavati promenljivo globalno okruženje i dati prioritet jednakom pristupu mehanizmima participacije", istakla je IDEA.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: IDEA
