Evropska unija priprema svoj odgovor na sve veću ekonomsku zavisnost od Kine i globalni uticaj Pekinga, a u predlozima Berlina za tu evropsku inicijativu naglasak se stavlja i na Balkan, uključujući i izgradnju rudnika litijuma u Srbiji.
Berlin je svoje investicione projekte definisao u tajnom dokumentu koji je dostavio Evropskoj komisiji, a u koji je uvid imao nemački dnevnik Handelsblat.
Reč je, kako navodi Handelsblat, o 20 konkretnih predloga i projekata koji treba da pokrenu sa mrtve tačke inicijativu EU Globalna kapija (Global Gateway) kao odgovor na kineski Pojas i put i infrastrukturna ulaganja kojima Peking uspostavlja svoju mrežu i stvara zavisnost koja seže sve do Evrope.
Između ostalog, nemačka vlada je bacila oko i na Srbiju kao partnera. "Tamo treba da bude podstaknuta eksploatacija litijuma, da bi se osnažila evropska produkcija baterija i smanjila zavisnost od Kine", piše Handelsblat.
List piše da upravo "Balkan treba da bude jedno od težišta inicijative Globalna kapija". Tajni spisak nemačke vadajuće koalicije socijaldemokrata (SPD), Zelenih i liberala (FDP) predviđa i izgradnju vetroparka u Bosni i Hercegovini.
Nemačka vlada ukazuje da u BiH "postoje šanse za prelazak na čistu energiju, ali da uglavnom pobeđuju fosilna goriva". U dokumentu se dodaje da te projekte sa fosilnim gorivom uglavnom finansira Kina, "što vodi zavisnosti i nosi rizike za prava radnika i čovekovu okolinu".
"U čitavom nizu projekata (kineske inicijative) Pojas i put, na primer u Šri lanki ili Crnoj Gori, nije dovoljno uzeta u obzir kreditna sposobnost partnera", napisalo je nemačko ministarstvo spoljnih poslova u prvom nacrtu strategije prema Kini nove nemačke vlade.
"Zavisnost koju to stvara utiče na suverenitet pogođenih država, što Kina politički i ekonomski koristi za svoje interese", ocenilo je ministarstvo. Za razliku od toga, evropska Globalna kapija trebalo bi da izbegava zaduživanje partnerskih zemalja, piše Handelsblat.
"U takmičenju sistema, nije dovoljno imati dobre argumente za naš liberalno-demokratski model. Moramo drugim zemljama i da pokažemo da imamo bolje ponude, transparetne i na ravnoj nozi, bez ugovora koji stvaraju zavisnost", izjavila je za dnevnik šefica nemačke diplomatije Analena Berbok.
Ona je dodala da je zato Globalna kapija tako važna "upravo za zaštitu klime, energetsku tranziciju i digitalizaciju".
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je inicijativu Globalna kapija, koja treba da partira kinskom uticaju, još pre godinu dana, ali se rojekat od tada nije pomerio sa mesta.
Handelsbat piše da su pojedini članovi komisije strahovali da će zbog te inicijtive ubuduće razvojna pomoć biti podređena geopolitičkim interesima, i da je zato Globalna kapija do sada i ostala isključivo na nivou razvojno-političkih projekata koje je EU i tako nameravala da sprovede.
Ideja Globalne kapije je da se Komisija, članice EU i privatna privreda udruže u takozvani Tim Evropa, da mobilišu 300 milijardi evra i zajedničkim snagama pokrenu velike instrastrukturne projekte.
Nemačka vlada dugo se zalaže za projekt Globalna kapija, a svojim tajnim spiskom htela je da pokrene Evropsku komisiju da napokon počne sa realizacijom te inicijative. Prema pisanju lista, zajedničko za 20 velikih projekata koje je predložila u svom spisku je to što, za razliku od puno sitnih razvojnih projekata, treba da budu "vidljivi".
Berlin, između ostalog, predlaže pomoć Bocvani i Namibiji da izgrade veliku solarnu elektranu, izgradnju željezničke pruge od Burkine Faso do obala Gane, unapređenje saobraćajnih veza između Laosa, Vijetnama i Tajlanda, što bi, prema oceni nemačke vlade "mogla da bude dobra evropska alternativa ruti sever-jug kineske inicijative Pojas i put".
Pored klasičnih infrastrukturnih i energetskih projekata, vlada u Berlinu je zainteresovana i za investiranje u digitalizaciju, pa predlaže da se
Globalna kapija uključi u izgradnju 15.000 kilometara dugog podvodnog informatičkog kabla između Čilea i Australije.
Handelsblat piše da je 11. decembra održan i prvi sastanak upravno odboga Globalne kapije na kojem je lično bila i nemačka ministarka Berbok, kako bi naglasila zanimanje nemačke vlade i posebno ukazala da je za Berlin važno da u inicijativu od početka bude uključeno preduzetništvo.
Berbok je za dnevnik rekla da za Evropu moraju da budu prioritetni "regioni u kojima druge države već pokušavaju da stvore dugoročno faktičko stanje i zavisnost". Prema oceni njenog ministarstva, to su pre svega južno i istočno susedstvo Evrope i Južna Amerika, zaključuje Handelsblat.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EU
