Ambasador Italije u Srbiji Luka Gori izjavio je 2. marta da je potrebno ubrzati proces evrointegracija Srbije i da se to može postići ubrzanjem reformi, normalizacijom odnosa sa Kosovom, kontruktivnijom saradnjom sa Hrvatskom i usklađivanjem sa spoljnom politikom EU.
"Iz italijanske perspektive, važno je da se ubrza proces proširenja, posebno u pogledu geopolitičke situacije koju danas imamo u Evropi", rekao je Gori na političkom skupu u Rektoratu Univerziteta u Beogradu.
Gori je rekao da, uprkos koracima koji su prošle godine ostvareni kada su u pitanju Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina, proces proširenja EU na Zapadni Balkan ostaje spor.
Srbija, prema njegovim rečima, treba da radi na četiri polja kako bi ubrzala taj proces.
Prvo je ubrzanje reformi, rekao je Gori i dodao da je ostvaren značajan napredak u reformi pravosuđa, ali da je pred Srbijom i dalje dug put.
Drugo je normalizacija odnosa s Kosovom i primena prethodnih sporazuma.
"Videli smo važan sastanak ovog ponedeljka u Briselu. Neki napredak je napravljen, ali ima još mnogo posla da bi se primenilo ono što je dogovoreno, a posebno ključno pitanje je da se što pre primeni dogovor o Zajednici srpskih opština", rekao je Gori.
On je dodao da Srbija u cilju ubrzanja evrointegracija mora da ima konstruktivniji odnos sa Hrvatskom i da se uskladi sa spoljnom politikom EU u pogledu sukoba u Ukrajini.
"EU nije samo pitanja zakonodavstva, nego i vrednosti. Danas imamo sukob u Ukrajini i veoma je važno usklađivanje sa stavom EU prema Rusiji", kazao je Gori.
Italijanski ambasador je naveo tri moguća scenarija u pogledu budućnosti procesa proširenja. Prema jednom bi se nastavilo kao i do sada, s malim koracima u veoma dugom procesu, prema drugom bi došlo do geopolitičkog ubrzanja zbog situacije u Ukrajini, iz kojeg, kako je dodao, Zapadni Balkan ne bi trebalo da bude isključen.
Treći scenario je pokušaj da se "popravi" proces proširenja i u tom smislu je potrebno razmotriti ideje koje dolaze iz civilnog društva, kao što je fazno pristupanje ili uključivanje u jedinstveno evropsko tržište.
"Treba nam nova pozitivna agenda, pozitivan narativ u Srbiji prema EU, nova koalicija civilnog društva, političkih partija, medija, mladih, biznismena da izgradimo novi konsenzus... Potrebno je da nađemo način da stvorimo novi zamah u procesu proširenja", rekao je italijanski ambasador.
Gori je istakao ključnu ulogu civilnog društva za snažniju demokratiju, jačanje transparentnosti i odgovornosti vlasti, promovisanje aktivnog angažovanja građana u svojim zajednicama i za uticanje na vlasti da sprovode reforme u sklopu evrointegracija.
Programski menadžer za civilno društvo i ljudska prava u Delegaciji EU u Srbiji Ekmel Čizmečiolu izjavio je da je civilno društvo veoma važan igrač u jačanju demokratije i da njihova uloga nije samo da nadgleda i zagovara, nego da bude glas građana.
"Važno je da u demokratskom društvu građani osećaju da imaju kontrolu nad svojom budućnošću, da se njihov glas čuje", kazao je Čizmečiolu na skupu koji je Univerzitet u Beogradu organizovao zajedno sa istraživačkim centrom OBC Transeuropa, projetkom TraPoCo u okviru mreže Žan Mone i italijanskim Centrom za međunarodne političke studije.
Čizmečiolu je pozdravio usvajanje vladine strategije za civilno društvo i početak njene primene, dodajući da EU prati situaciju i kroz razne projekte, finansijski i savetodavno, pomaže organizacijama civilnog društva.
Govoreći o ekološkim i klimatskim problemima, Čizmečiolu je istakao da je sve veća svest građana o tim problemima i njihovom uticaju, kao i da veliki broj građana EU podržava pomoć partnerskim zemljama kao što je Srbija u suočavanju sa tim izazovima.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
