Ekonomski rast Srbije usporiće u 2023. na 1,9%, uglavnom zbog smanjenja rasta privatne potrošnje, s obzirom da i dalje visoka prosečna inflacija umanjuje raspoložive prihode, prognozira Evropska komisija (EK) u Prolećnim ekonomskim prognozama objavljenim 15. maja. Istovremeno su prognoze ekonomskog rasta za Evropu malo bolje nego ranije.
U delu izveštaja o Srbiji navodi se da se očekuje da doprinos izvoza ekonomskom rastu poraste, uprkos slabljenju dinamike trgovine sa glavnim trgovinskim partnerima u EU. Na rast tog doprinosa delovaće smanjenje uvoza i povećani izvoz podržan nedavnim stranim direktnim investicijama.
Prognozira se da će iza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2024. uglavnom biti privatna potrošnja i rast investicija. Ipak, ekonomska ekspanzija u toj godini ostaće za više od procentnog poena manja od stope pre pandemije od oko 4%.
Podseća se da je nakon snažnog oporavka u 2021, rast ekonomije Srbije osetno smanjen u 2022, na 2,3%.
S obzirom na rusku agresiju na Ukrajinu, EK upozorava na veliku neizvesnost i rizike za slabljenje ekonomije Srbije.
Takođe se ukazuje da bi viša ili dugotrajnija inflacija od predviđene mogla da oslabi kupovnu moć i tako nepovoljno deluje na potrošnju i realni rast i više nego što se trenutno predviđa.
I veće od očekivanog usporavanje ekonomija glavnih trgovinskih partnera Srbije, posebno EU, nepovoljno bi delovalo na srpski neto izvoz.
S druge strane, povećano izmeštanje proizvodnje u obližnje zemlje (nearshoring) pozitivno bi uticalo na direktne strane investicije i izvoz Srbije.
Istovremeno EK prognozira da će inflacija, nakon očekivanog vrha u proleće 2023, početi da slabi od sredine godine podržana uticajem međunarodnog i domaćeg monetarnog zaoštravanja i povoljnog kretanja cena sirovina.
Komisija predviđa i da će stopa nezaposlenosti u Srbiji, nakon pada na 9,4% u 2022, nastaviti da se smanjuje u 2023. i 2024, ali nešto umerenijim tempom.
U prognozama EK navodi se i da će deficit nastaviti da opada u 2023. i 2024. sa 3,1% BDP u 2022, kao i dug opšte države prema BDP.
Prognoze ekonomskog rasta za Evropu malo bolje
Kada je reč o EU, Evropska komisija je podigla prognozu ekonomskog rasta saopštivši da je Evropa izbegla zimsku recesiju od koje se strahovalo usred energetske krize, ali upozorivši da će uporno visoka inflacija nastaviti da šteti ekonomiji.
EK prognozira da će ekonomija EU u 2023. imati rast od 1%, prema 0,8% prognoziranih u februaru, i 1,7% u 2024.
Prognoze za 20 država zone evra poboljšane su i očekuje se rast od 1,1% u 2023. umesto 0,9% u prethodnim predviđanjima. U 2024. se očekuje rat od 1,6%.
Potpredsednik EK Valdis Dombrovskis saopštio je da se "evropska ekonomija drži izuzetno dobro, uprkos ruskoj agresiji na Ukrajinu".
U Evropi je bila predviđana energetska katastrofa tokom zime, pošto je Rusija prekinula većinu isporuka prirodnog gasa u jeku rata u Ukrajini. Cene energenata, kao što je gas potreban za grejanje domova, proizvodnju električne nergije i snabdevanja fabrika, skočile su do rekordnih visina, što je izazvalo skok cena robe.
Potraga da se nađu novi izvori prirodnog gasa – skupljim snabdevanjem tečnim gasom koji se doprema brodom - zajedno sa blagom zimom i smanjenom potrošnjom pomogli su Evropi da prebrodi zimu bez velike energetske krize.
Međutim, Dambrovskis je upozorio da "bazna inflacija ostaje i dalje visoka i može da umanji kupovnu moć stanovništva, uspori rast investicija i ograniči pristup kreditima".
U baznu inflaciju nisu uračunate promenjive cene hrane i goriva i smatra se boljom merom pritiska cena na ekonomiju od ukupne cifre, koja je u aprilu dostigla godišnjih 7%.
Evropska ekonomija se suočava sa stalnim izazovima rasta potrošačkih cena i povećanja kamatnih stopa koje Evropska centralna banka koristi da smanji inflaciju na ciljanih 2%. Ekonomija je jedva dostigla rast od 0,1% u prva tri meseca ove godine.
Izvor: DES/Beta
Foto: EC - Audiovisual Service/Bogdan Hoyaux
