U Srbiji postoji pogrešna percepcija da je napuštaju najbolji, odnosno da ima problem odliva mozgova, a zemlja se zapravo suočava sa prilivom visokoobrazovanih, kako onih koji se vraćaju sa studija u inostranstvu, tako i priliva studenata iz inostranstva, prvenstveno iz regiona, rečeno je danas u Beogradu na skupu "Ko odlazi iz Srbije a ko se vraća: cirkularne i povratne migracije".
Kao i u svetu, i u Srbiji su se u poslednjoj deceniji promenili obrasci migracija i privremene i cirkularne migracije sve više zamenjuju trajne, rečeno je u razgovoru sa novinarima u organizaciji Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FEN) i Centra za evropske politike (CEP).
Jelena Žarković iz FREN rekla je da u javnosti postoji pogrešna percepcija da Srbiju napuštaju najbolji.
Prema njenim rečima, iz Srbije najviše odlaze oni sa srednjom i osnovnom školom a među visokoobrazovanim registruju se cirkularne migracije (kratkoročne).
Žarković je istakla da podaci pokazuju da Srbija ima veći povratak visokoobrazovanih ljudi, tako da nema reči o odlivu mozgova.
Pri tome najveći broj onih koji napuštaju Srbiju ide u Nemačku i među njima dominiraju oni sa nižim obrazovanjem. Radnike u neku zemlju najviše privlače uslovi rada i perspektive za razvoj karijere, rekla je Žarković.
Ona je rekla i da država mora bolje da prati i upravlja migracijama, da razmatra u kojim sektorima su potrebni radnici, kao i da sarađuje sa drugim državama.
"Naši (ljudi) otišli su u EU, najviše u Nemačku, ali i Češku koju danas zovu 'mala Nemačka", rekla je Žarković dodajući da u isto vreme u Srbiju stižu radnici iz azijskih zemalja.
Ana Aleksić Mirić iz FREN ocenila je da su cirkularne migracije u Srbiji nedovoljno prepoznate.
Ona je rekla da se otvorenim pitanjima u vezi migracija bavi e-uprava, koja radi na "papirima" sa odlazak ili povratak, dok na svim relevantnim informacijama vezano za povratak radi nevladina organizacija Tačka povratka.
Uroš Živković iz Tačke povratka rekao je da su izazovi poput pandemije i rata u Ukrajini promenili migrantske tokove. Takođe je rekao da Srbija nema problem, da su migracije "normalne" i da su odluke o odlasku iz zemlje, kao i o povratku, kompleksne.
FREN i CEP od januara 2022. rade na projektu "Cirkularne migracije pre depopulacije! Inovativna rešenja za podsticanje cirkularne migracije kao stub povećane konkurentnosti i ekonomskog razvoja" koji finansijski podržava EU.
U okviru projekta, čiji je cilj realno predstavljanje stanja i rušenje mitova o cirkularnim migracijama, rađena je i komparativna analiza migrantskih tokova, mera na tom planu i regulatornih okvira u Estoniji, Irskoj i Bugarskoj, članicama EU koje su imale veliki odliv stanovništva i potrebu da pokušaju da ih vrate.
Analiza je pokazala da je Bugarska imala neku strategiju ali bez akcionih planova, da su u toj oblasti najviše uradili Estonci, gde je država preuzela ključnu ulogu, a u Irskoj su država i civilni sektor podelili uloge, rekla je Ana Milinković iz CEP.
O ulozi organizacija civilnog društva na planu cirkularnih migracija govorio je Andrija Mladenović iz CEP koji je ukazao na značaj kreiranja Regionalnih centara izvrsnosti za cirkularnu migraciju radi izgradnje kapaciteta za analize.
Kada je reč o Srbiji, koja se decenijama suočava sa demografskim izazovima, pre nekoliko godina vlada je pod pritiskom javnosti pokrenula izradu strategije o ekonomskim migracijama u kojoj je fokus bio na sprečavanju odliva stanovništva.
Ipak je usvojen "uravnoteženiji" dokument - Strategija o ekonomskim migracijama u Republici Srbiji za period 2021-2027", u kome je donekle prepoznata potreba da se migracije posmatraju na sveobuhvatniji način.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Dnevni evropski servis
