Kada bi se danas održavao referendum o ulasku Srbije u Evropsku uniju, 33% građana glasalo bi za, a isto toliko bi bilo protiv, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja Demostata.
Na referendum ne bi izašlo 17% građana, dok isti taj procenat ispitanika ne zna ili nema odgovor na pitanje kako bi se izjasnio o ulasku Srbije u EU.
"Sada je, sudeći po Demostatovom terenskom istraživanju na reprezentativnom uzorku od čak 1.600 građana na teritoriji cele Srbije, koje je obavljeno krajem aprila i početkom maja, izjednačen broj onih koji su 'za' i onih koji su 'protiv' (Evropskih integracija)", naveo je Demostat.
Prethodno Demostatovo terensko istraživanje javnog mnjenja, koje je rađeno u decembru prošle godine u Beogradu, pokazalo je da je za ulazak Srbije u EU bilo 30% građana, a za nijansu veći broj građana, 31%, bio je protiv, skoro 40% građana tada je najavljivalo apstinenciju ili nije odgovorilo na pitanje.
Budući da je najnovije istraživanje na uzorku Srbije pokazalo izjednačen rezultat, 33% za i protiv, a imajući u vidu da Beograd tradicionalno ima više proevropskih pristalica nego ostatak Srbije, možemo konstatovati da je došlo do blagog rasta onih koji se izjašnjavaju za EU, rekao je istraživač Demostata Milomir Mandić.
On je naveo da je procenat onih koji su za ulazak u EU u Beogradu sada i veći od 30%.
Mandić je ocenio da je blagi rast pristalica EU u Srbiji ohrabrujući, ako se ima u vidu da dominantan narativ vlasti nije proevropski.
"Isto važi i za program Medijskog javnog servisa, RTS. Kada su u pitanju ostale televizije sa nacionalnom frekvencijom, za njih se može reći da im je program dominantno anti EU", naveo je Mandić.
Jedan od razloga blagog porasta pristalica evropskih integracija u Srbiji, Mandić vidi u strahu građana za egzistenciju i pogoršanju životnog standarda, koji je izazvan inflacijom, rastom troškova života, porastom rata kredita.
On navodi i da je na pad poverenja građana Srbije u proces pristupanja EU godinama unazad uticala i sama Evropska unija, zbog svoje konfuzne politike prema Zapadnom Balkanu, posebno pre izbijanja rata u Ukrajini.
Urusla fon der Lajen je nedavno objavila novi plan od četiri tačke za približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
"Glavni ciljevi su približavanje Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU, produbljivanje regionalne ekonomske integracije, ubrzavanje fundamentalnih reformi i povećanje pretpristupnih fondova", naveo je Demostat.
Evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji su strateško opredeljenje Srbije, a EU je najvažniji trgovinski i investicioni partner i faktor ekonomske stabilnosti zemlje.
Srbija je 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji je stupio na snagu 2013. godine, zvaničan zahtev za članstvo Srbija je podnela 2009, a status kandidata dobila 2012. godine.
Prva međuvladina konferencija, na kojoj je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou, održana je 2014. godine, a pretpristupni pregovori trebalo bi da rezultiraju potpunim usaglašavanjem sa sistemom, vrednostima i zakonodavstvom EU.
"Sve to vreme, odnos građana prema EU, kao i sam proces evropskih integracija, prolazio je kroz različite faze – od najveće podrške nakon uvođenja vizne liberalizacije 2009, do najniže 2022, kada je, prema istraživanjima Ministarstva za evropske integracije, prvi put u 20 godina broj građana koji se protive pridruživanju Srbije EU bio veći od onih koji to podržavaju", naveo je Demostat.
Ocenjuje se da su takvi stavovi građana prema EU posledica decenijske neverodostojne opredeljenosti vladajućih struktura za EU, antizapadnog narativa i proruske i proputinovske propagande, koji dolaze od srpskih zvaničnika i mejnstrim medija, ali i činjenice da put Srbije ka EU predugo traje i da i sama EU nije imala jasan plan o tome kada će i da li će Srbija pristupiti Uniji.
Međutim, rat u Ukrajini doveo je do toga da mnogi u EU shvate da neintegrisani Zapadni Balkan predstavlja potencijalnu tačku nestabilnosti, te da postoji strateški značaj proširenja na zemlje regiona i da je zato potrebno podstaći njihovo približavanje.
"Poslednje ohrabrenje stiglo je od predsednice EK Ursule fon der Lajen, koja je govorila o integraciji država regiona u Jedinstveno tržište i otvoren pristup evropskim fondovima", piše Demostat.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
