Frankfurtska privredna komora (FPK) i predstavništvo Privredne komore Srbije (PKS) u Frankfurtu organizovaće u oktobru u tom nemačkom gradu susret srpskih startapova u oblasti IT i veštačke inteligencije i potencijalnih nemačkih investitora.
Najavljujući taj događaj, direktor za međunarodnu saradnju u FPK Jirgen Racinger istakao je već veoma intenzivnu saradnju Hesena, i posebno regiona Frankfurta na Majni, i Srbije, dodajući da očekuje dalje proširenje i produbljivanje saradnje.
On je rekao da nemačke firme "gledaju izvan, u komšiluk", kako bi pronašle dobre partnere i da će, po njegovom mišljenu, "definitivno pronaći veoma dobre partnere u Srbiji".
"Ako pogledate teme koje će biti aktuelne za biznis u budućnosti, npr. veštačku inteligenciju, IT, 'autsorsovanje', 'nearshoring', to su stvari koje su na agendi mnogih kompanija, i mislim da će u budućnosti postojati veliki potencijal u Srbiji", rekao je Racinger novinarima iz Srbije koji su nedavno posetili Nemačku u okviru projekta Puls Evrope - medijske posete EU.
Takođe je ukazao na snažan otisak srpskih firmi u regionu Frankfurta koji je važna finansijska (Frankfurtska berza, ECB), logistička (Franfurtski aerodrom sa najviše konekcija u svetu) i digitalna luka ne samo Nemačke, već i EU.
Jugoslav Mišković iz predstavništva Privredne komore Srbije (PKS) u Nemačkoj, koje se nalazi u zgradi FPK poznatoj kao zgrada Frankfurtske berze, rekao je da predstavništvo radi sve da se privredna saradnja Srbije i Nemačke intenzivira "u ovim teškim vremenima" i da se nada će se ta saradnja uspešno nastaviti, s obzirom na "neke najave, čak za neke nove investicije i interesovanja".
On je rekao i da je nemačka privreda mahom zainteresovana za metaloprerađivačku industriju i da se u tim sektorima uglavnom i traže srpska preduzeća, kako bi se uključila u lanac potencijalnih dobavljača.
"Naravno, tu je agrar, ali ja bih na prvo mesto stavio IT branšu, gde nemačka privreda ima jako veliko interesovanje, s obzirom da Nemačka ima zastoj u digitalizaciji, tako da što se tiče uključivanja našeg IT sektora, naročito u oblasti veštačke inteligencije, Nemačka ima jako veliku zainteresovanost", rekao je Mišković.
Nemačka - najznačajniji trgovinski partner Srbije
Prema podacima Nemačko-srpske privredne komore, Nemačka je najvažniji trgovinski partner Srbije sa izvozom od 4,27 milijardi evra i uvozom od 5,14 milijardi u 2024, pri čemu je trgovina dve zemlje udvostručena od 2018.
Podaci pokazuju da su direktne strane investicije iz Nemačke u Srbiju od 2000. dostigle šest milijardi evra, da je oko 900 kompanija sa nemačkim kapitalom otvorilo oko 80.000 radnih mesta i da se najviše investiralo u farmaceutsku industriju, proizvodnju za auto-industriju, maloprodaju i velikoprodaju i građevinarstvo.
Aleksander Markus iz Nemačko-srpske privredne komore govorio je o uspehu nemačkih kompanija u Srbiji i "neverovatno visokom rastu trgovine" ali je i ukazao da je Nemačka trenutno u recesiji i da se zato ne očekuje da se taj veoma brz i dinamičan rast nastavi istim tempom.
"Imaćemo usporavanje rasta trgovine, ali ipak, u 2024. smo videli rast od 2%, to je veoma dobro. U svakom slučaju, pošto je ukupna trgovinska razmena Nemačke širom sveta opala, ako i dalje imamo rast od 2%, to je veoma dobro", rekao je Markus.
On je rekao i da je nedavna studija uticaja nemačkih kompanija, tj. kompanija sa nemačkim kapitalom na srpsku privredu pokazala da nemačke kompanije, u proseku, isplaćuju 31% veće plate od konkurenata u Srbiji, da imaju 7% veću bruto dodatu vrednost od konkurenata i, u nekim sektorima, čak tri puta veću efikasnost po zaposlenom od konkurenata.
"Ovo su veoma dobri rezultati, i rekao bih da je nemačko-srpska privredna saradnja fokusirana na dugoročne odnose, i čak iako će u budućnosti možda biti uspona i padova, siguran sam da će imati veoma konstruktivan i pozitivan razvoj", rekao je Markus.
Kada je reč o smanjenju broja ljudi sa Zapadnog Balkana koji imaju pojednostavljen pristup nemačkom tržištu rada, nova nemačka vladajuća koalicija demohrišćana i socijaldemokrata dogovorila se da taj broj bude prepolovljen, na 25.000 ljudi.
Olakšice za Zapadni Balkan uvedene su 2010. da bi se izbeglo da ljudi iz regiona bez osnova traže azil u Nemačkoj. Kontingent radnika iz Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije koji su mogli da koriste pojednostavljen pristup bio je ograničen na 25.000 ali je početkom juna 2024. povećan na 50.000.
Sada je ponovo smanjen na 25.000 ali, pokazuju podaci, to neće značiti veliku promenu jer se broj radnih dozvola za ljude sa Zapadnog Balkana uglavnom kretao oko te cifre - 26.667 u 2022, 25.742 u 2023. i 28.639 u 2024.
Inače, Nemačka privredna komora (DIHK) je krovna organizacija 79 komora (IHK) u Nemačkoj i koordiniše rad nemačkih komora u inostranstvu (AHK) koje se nalaze na 150 lokacija u 90 zemalja.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: DES, Puls Evrope
