Srbija je od 1994. do 2022. dobila 28,9 milijardi dolara zvanične razvojne pomoći (ODA) od donatorskih zemalja i institucija, pokazala je analiza Platforme za međunarodnu građansku solidarnost Hrvatske (CROSOL). Najveći donator Srbije je EU.
U apsolutnim iznosima, u grupi zemalja koja obuhvata Zapadni Balkan i Tursku, veću pomoć od Srbije dobila je samo Turska.
Malu ODA Srbija je počela da dobija u drugoj polovini devedesetih da bi posle NATO bombardovanja 1999. iznos osetno porastao, navodi se u studiji "Zvanična razvojna pomoć na Zapadnom Balkanu i Turskoj - analiza trendova kroz prizmu civilnog društva".
Gledano prema izvoru pomoći Srbiji, do 2010. dominantne su bile zemlje Odbora za razvojnu pomoć (DAC), čije su članice zapadne zemlje uključujući EU i brojne članice Unije, a nakon toga je EU postala glavni donator.
Zvanična razvojna pomoć Srbiji bila je najveća od 2000. do 2009, kada je distribuisano više od 16 milijardi dolara ili 1,6 milijardi godišnje.
Navodi se i da su Srbija i Crna Gora jedine zemlje obuhvaćene studijom koje među pet najvećih donatora imaju neku bliskoistočnu zemlju. U obe zemlje su UAE među pet najvećih donatora.
Studija je pokazala da su u Srbiji UAE između 2000. i 2019. bile drugi po veličini donator pomoći posle EU.
Podaci pokazuju da su u periodu 2005-2021. donatori opredelili 3,4 milijarde dolara za socijalnu infrastrukturu i usluge, 2,7 milijardi za ekonomsku infrastrukturu i usluge a 1,5 milijardi za energetiku u Srbiji.
Pored toga, pomoć od 928 miliona dolara odnosno 657 miliona bila je namenjena za pitanja u vezi duga odnosno obrazovanja, navodi se u analizi hrvatske neprofitne organizacije.
Od 2000. do 2021. ODA po stanovniku u Srbiji bila je u proseku 164,59 dolara godišnje dok je pomoć koja se programira prema zemljama (CPA) bila prosečno 56,36 dolara.
Preporuke donatorima Zapadnog Balkana i Turske
CROSOL je u studiji predložio i preporuke donatorskim zemljama, uključujući EU i Hrvatsku, kako bi se otklonili uočeni nedostaci.
Prva je usmerena na povećanje transparentnosti i efikasnosti ODA i podrazumeva uspostavljanje javno dostupnog registra na nivou EU i svih članica pojedinačno.
Dalje se ukazuje da programiranje prioriteta i finansiranja od strane donatorskih zemalja treba da bude zasnovano na potrebama i u konsultaciji s partnerskim zemljama.
"Donacije u okviru ODA i CPA ne treba da se dodeljuju na geopolitičkim ili spoljnopolitičkim načelima, već u svrhu adresiranja gorućih društvenih, privrednih, infrastrukturnih i drugih prioriteta u svakoj partnerskoj zemlji", ističe se.
Takođe se preporučuje da se u svim programima i projektima ODA i CPA strogo primenjuju načela nediskriminacije. Dodaje se da donatori ne treba da usmeravaju pomoć samo prema određenim etničkim ili verskim grupama, odnosno da politike poput finansiranja dijaspore ne treba da se računaju kao deo zvanične razvojne pomoći.
Ukazuje se i da udeo CPA u ukupnoj ODA za Zapadni Balkan treba bude povećan iznad 50% na kratak i srednji rok, s dugoročnom tendencijom daljeg rasta.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
