Srbija je po zastupljenosti žena u parlamentu iznad evropskog i svetskog proseka, mada će u novom sazivu Narodne skupštine biti manje žena nego u prethodnom.
Posle izbora u decembru, Srbija ima 91 poslanicu (36,4%), dok je u prethodnom sastavu najvišeg predstavničkog tela bilo 95 žena.
Prema podacima Međuparlamentarne unije (IPU), udeo žena u nacionalnim parlamentima na globalnom nivou bio je 26,9%.
Srbija je, sa 38% žena u parlamentu pre decembarskih izbora, bila na 37. mestu od 186 rangiranih zemalja.
Na prvom mestu na listi IPU je Ruanda, gde žene čine 61,3% poslanika donjeg doma parlamenta, zatim Kuba (55,7%) i Nikaragva (53,9%).
Jednaku zastupljenost žena i muškaraca u nacionalnim parlamentima imaju Meksiko, Andora i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Na dnu listu su Jemen, Tuvalu i Oman, koji nemaju nijednu poslanicu. Vanuatu, Palau i Antigva i Barbuda imaju po samo jednu ženu u donjem domu parlamenta.
Od evropskih zemalja, najveći procenat žena među poslanicima imaju Island (47,6%), Švedska (46.7%) i Finska (46%), a najmanji Kipar (14,3%) i Mađarska (14,6%)
Zastupljenost žena u sadašnjem sazivu Evropskog parlamenta je 39,9%, dok u nacionalnim parlamentima evropskih zemalja ima u proseku 31,6% žena, prema podacima Istraživačke službe Evropskog parlamenta (EPRS).
Sadašnja Evropska komisija, navodi EPRS, bila je rodno najizbalansiranija u istoriji EU, sa 13 komesarki i 14 komesara, i ženom na njenom čelu.
Na regionalnom i lokalnom nivou, međutim, žene su i dalje nedovoljno zastupljene u svim članicama EU.
U izveštaju IPU “Žene u parlamentu 2023” navodi se da se procenat poslanica povećao za 0,4% posle izbora održanih 2023, a sličan rast je zabeležen 2022.
Taj rast je, ipak, nešto manji nego ranijih godina, saopštio je IPU, navodeći da je posle izbora 2021. i 2020. zastupljenost žena povećana za 0,6%.
IPU je u izveštaju ukazao na nekoliko visoko rangiranih liderki koje su 2023. napustile politiku, a mnoge od njih su kao glavne razloge navele izgaranje na poslu i povećano onlajn uzmeniravanje. Među njima su premijerke Finske i Novog Zelanda, Sana Marin i Džasinda Ardern.
U saopštenju EPRS-a se navodi da su žene i dalje nedovoljno zastupljene u članicama EU na svim nivoima političkog odlučivanja, kao i u političkim partijama, a da nasilje nad politički aktivnim ženama mnoge obeshrabruje da uđu u političku arenu.
EPRS kao najčešće prepreke za ulazak žena u politku navodi i ličnu percepciju žena o sopstvenim sposobnostima i troškovima i rizicima kandidovanja za funkciju, nejednak pristup ključnim resursima kao što su vreme, novac i političke mreže, nejednake porodične obaveze, političke kulture u kojima dominiraju muškarci u strankama i parlamentima, stereotipe u širem društvu i odsustvo ženskih uzora.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
