Reformska agenda Srbije, koja je uslov za pristup fondovima EU iz Plana rasta za Zapadni Balkan, sadrži nedovoljna rešenja i pomerene rokove za izdvojene goruće probleme, ocenili su analitičari koalicije prEUgovor u komentaru na planove vlade u oblastima iz klastera 1 (Osnove) u pregovorima o članstvu u EU.
U koaliciji kažu da proces izrade Reformske agende nije bio transparentan i inkluzivan i da se čini da komentari civilnog društva nisu bili razmotreni i uvaženi i da, iako su oblasti uključene u dokument dobro odabrane, predlozi rešenja ne odgovaraju razmerama problema.
Vlada Srbije usvojila je početkom oktobra Reformsku agendu, odnosno plan za narednih nekoliko godina koji sadrži 98 mera u četiri prioritizovane oblasti, među kojima su, na insistiranje EU, i one iz klastera 1 koji se odnose na vladavinu prava.
Kako navodi prEUgovor, jedan od posebnih ciljeva Plana rasta je "dalje jačanje osnova na kojima počiva proces proširenja, uključujući vladavinu prava i osnovna prava, funkcionisanje demokratskih institucija..." i u skladu sa pristupom "osnove na prvom mestu" i politikom uslovljavanja EU, ispunjenje obaveza iz te oblasti smatra se uslovom za povlačenje sredstava.
Za 21 meru u okviru odeljka Osnove vlada traži nešto više od 370 miliona evra a mere su sa polugodišnjim rokovima od decembra 2024. do kraja 2027. Predviđeno je da uplate EU prate te rokove nakon pozitivne procene ispunjenosti.
Prvi transferi sredstava očekuju se pre kraja godine jer su reformske agende Srbije i drugih sa Zapadnog Balkana osim BiH potvrđene na nivou EU.
Koalicija prEUgovor, koju čini sedam organizacija civilnog društva stručnih za različite politike u okviru poglavlja 23 i 24 pregovora o članstvu u EU, u načelnim komentarima navodi i da se u Agendi pojedine mere iz akcionih planova za poglavlja 23 i 24 samo ponavljaju sa pomerenim rokovima, nakon što su izvorni rokovi bitno prekoračeni.
Ukazuje se i da za sve mere nisu definisani precizni indikatori za praćenje sprovođenja, da su neke mere nedorečene ili neadekvatno formulisane, verovatno delom i usled prevoda sa engleskog na srpski, što će otežati sprovođenje Reformske agende i merenje postignutih rezultata.
Ističe se da sprovođenje Reformske agende ne sme dalje da uspori aktivnosti predviđene akcionim planovima za poglavlja 23 i 24 i mere iz drugih strateških dokumenata.
U koaliciji prEUgovor navode da je na spisku mera i ispunjavanje obaveza Srbije u vezi preporuka međunarodnih organizacija. Tako se u okviru prvog seta zadataka traži da se do kraja godine formira radna grupa u skladu sa preporukama ODIHR, da se sprovede temeljna revizija biračkog spiska prema preporukama ODIHR i da se izabere novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Analitičari ukazuju da samo formiranje Radne grupe u skladu sa preporukama ODIHR ne predstavlja rešenje problema jer će uspeh zavisiti od toga da li će predlozi koje bude dostavila biti uvršteni u proceduru i da li će se o njima izjašnjavati Narodna skupština na prvom sledećem zasedanju.
Dalje se navodi da temeljna revizija biračkog spiska jeste jedan od najhitnijih zadataka u vezi sa preporukama ODIHR, i da je primereno da rok za njeno ispunjenje bude kratak, kao što je postavljeno, ali da je verovatno nemoguće da se realizuje do kraja 2024. jer delom zavisi od međunarodne saradnje (kod provere da li lica koja su upisana u birački spisak na osnovu prijavljenog prebivališta zaista imaju prebivalište u Srbiji).
U najboljem slučaju, do kraja godine bi mogao da bude izmenjen Zakon o Jedinstvenom biračkom spisku i uspostavljena Komisija koja bi se bavila revizijom, ali je za sprovođenje revizije potrebno znatno duže vreme, smatraju u koaliciji prEUgovor.
Kada je reč o izboru novih članova Saveta REM, sve i da se sutra raspiše javni poziv, zadatak iz Reformske agende nije ispunjen, jer je zakonski rok za raspisivanje tog poziva istekao pre više od dva meseca.
"Bitno je napomenuti da se u Reformskoj agendi ne navode rokovi za ispunjenje drugih preporuka koje su u vezi sa gore pomenutim - na primer, pokretanje postupaka za ispitivanje eventualnih zloupotreba u vezi sa biračkim spiskom ili radom REM. Potencijal za unapređenje stanja bio bi znatno veći da se našlo mesta i za te mere", navodi se u komentaru.
Kada je reč o borbi protiv korupcije, u Reformskoj agendi nema mnogo aktivnosti koje su postavljene kao uslov za dobijanje pomoći i kredita EU. Traži se usvajanje Akcionog plana za antikorupcijsku strategiju, "nakon konsultacija sa Evropskom komisijom" ali se ne pominju konsultacije unutar Srbije, niti bilo koja kvalitativna odlika Akcionog plana.
Druga mera na tom planu odnosi se na popunjavanje broja tužilaca i sudija u posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije, i to prema postojećim planovima, što znači, ocenjuju u koalicicji, da se traži ispunjenje nečega što je već trebalo da dogodi.
"Druga i bitnija stvar jeste činjenica da su sadašnji kapaciteti u tužilaštvima i sudovima planirani prema broju slučajeva gonjenja korupcije, a da je taj broj veoma daleko od stvarnog nivoa korupcije u Srbiji. Da bi se, kao što je preko potrebno, ostvarila daleko veća proaktivnost javnih tužilaštava, onda bi i nivo kapaciteta trebalo planirati u skladu sa tim", istakli su analitičari koalicije prEUgovor.
Kroz treću meru se traži da se "poboljša bilans rezultata efektivnih i efikasnih istraga, krivičnog gonjenja, pravosnažnih presuda, privremenog i trajnog oduzimanja imovine, uključujući i predmete korupcije na visokom nivou" ali ni ovde, ukazuju iz koalicije, nema nikakvih dodatnih kriterijuma za ocenu, pa bi se moglo desiti da se uslov ispuni a da ne bude ostvaren nikakav suštinski napredak.
U komentaru se ističe da je mnogo značajnije da ne bude slučajeva sumnji u korupciju na visokom nivou, za koje su javno predstavljeni dokazi ili potkrepljene sumnje, a da ih javno tužilaštvo nije ispitalo.
Ukazuje se i da su za borbu protiv korupcije takođe veoma značajne pojedine mere iz drugih delova Reformske agende a koje se odnose na javne nabavke, planiranje javnih investicija i preduzeća u državnom vlasništvu.
"I tu je glavna zamerka to što se neke dobre mere (npr. ukidanje posebnih zakona koji odstupaju od Zakona o javnim nabavkama) planiraju tek za 2027. Drugim rečima, tek za doba kada će nekoliko milijardi evra biti potrošeno bez primene Zakona o javnim nabavkama na osnovu posebnog zakona za EXPO 2027", navodi prEUgovor.
Koalicija je analizirala i mere iz Reformske agende u oblastima osnovnih prava, borbe protiv trgovine ljudima, protiv terorizma i nasilnog ekstremizma i u oblasti migracija.
U oblasti osnovnih prava koalicija prEUgovor ukazuje da su izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku pripremane duže od tri godine stavljene u javnu raspravu u roku od mesec dana, zajedno sa još tri pravosudna zakona, što je minimalni zakonski rok. Ističe se da je taj rok potpuno nesrazmeran značaju, obimu i broju razmatranih zakona.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto:
