Društvo za ugrožene narode (GfBV), međunarodna Nevladina organizacija koja se zalaže za zaštitu ljudskih prava, pozvalo je 18. decembra šefove država i vlada Evoipske unije da pošalju signal i da na samitu EU-Zapadni Balkan "ne pregovaraju sa srpskim autokratom Aleksandrom Vučićem".

"Srbija nije privržena vrednostima kao što su poštovanje ljudskih prava, sloboda mišljenja, sloboda medija, ljudska prava i zaštita manjina. (Predsednik Srbije) Vučić koristi taktike zastrašivanja kako bi ućutkao novinare, branioce ljudskih prava i demonstrante. Negira genocid u Srebrenici i sprečava suočavanje sa prošlošću", saopštilo je Društvo za ugrožene narode.

GfBV smatra da nemački kancelar Olaf Šolc pravi "kardinalnu grešku" time što se "antievropljaninu Vučiću dodvorava na evropskom terenu" i "pasivno posmatra kako on gazi građanska i ljudska prava", rekla je Jasna Čaušević, referent za prevenciju genocida i zaštitu u toj organizaciji.

Ona je ocenila i da je pozitivan znak što 17. decembra članice EU nisu postigle konsenzus o daljem napretku evrointegracija Srbije.

"Ambicija da se dobije pristup srpskim resursima sirovina ne sme biti razlog za zatvaranje očiju pred koruptivnim i brutalnim metodama srpskih vlasti. EU se mora zalagati za jačanje demokratskih struktura na Zapadnom Balkanu. U suprotnom postoji opasnost da konflikti eskaliraju i da na Zapadnom Balkanu izbiju novi ratovi", ocenila je Čaušević.

GfBV je ocenio da je zato "od izuzetnog značaja da EU podrži građansko drutvo u Srbiji", i pozvao učesnike samita EU-Zapadni Balkan da zaštiti novinare koji izveštavaju o politici stvaranja podela i o nacionalističkoj politici vlasti u Srbiji i aktiviste za zaštitu ljudskih prava, i da im omogući " da rade bez straha, pritiska i prepreka".

"Represija i nekažnjivost u Srbiji imaju dugu tradiciju. I Savet EU i Evropska komisija su u svojim izveštajima izrazili zabrinutost zbog 'ograničenog napretka' (Srbije) u poboljčanju opštih uslova za slobodu izražavanja i nezavisnost medija. Još je 1998. godine Aleksandar Vučić, kao tadašnji ministar informisanja Slobodana Miloševića, doneo zakone koji su ograničili slobodu izražavanja nesrpske većine na Kosovu i ograničili kritiku brutalne represije nesrpske većine na Kosovu", navelo je u saopštenju Društvo za ugrožene narode.     

U Briselu se 18. decembra održava samit lidera EU i lidera šest zemalja Zapadnog Balkana, u čijem fokusu će biti spoljna, bezbednosna i pitanja migracija, kao i dalja integracija regiona kroz Plan rasta.

Glavne teme sastanka biće jačanje integracije regiona i EU kroz Plan rasta, produbljivanje političkog angažmana EU u regionu u više oblasti, uključujući spoljnu i bezbednosnu politiku, kao i jačanje ekonomija i ublažavanje uticaja rata u Ukrajini, a biće reči i o saradnji po pitanju upravljanja migracijama i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Samitom prvi put, predsedava novi predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.

Društvo za ugrožene narode osnovano je u Nemačkoj 1970. godine, ali je u međuvremeno dobilo nezavisne ogranke u Austriji, Švajcarskoj, Italiji, Bosni i Hercegovini i iračkom Kurdistanu, i ima predstavnike u Londonu i Luksemburgu i na Kosovu. Organizacija, čiji je osnovač i dugogodišnji predsednik bio prošle godine preminuli Tilman Cilh, ima savetodavni status u UN i status posmatrača u Savetu Evrope. Fokus GfBV uglavnom je na zemljama istočne Evrope i Balkana i pitanjima manjina, rasizma i lna judskim pravima.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: GfBV