Zbog kaznenih mera koje je Brisel uveo Kosovu mnogi projekti koje je finansirala Evropska unija su stopirani, a sankcije bi mogle da utiču i na ishod predstojećih izbora za kosovski parlament.
Mada EU nije objavila listu programa koji su pogođeni merama, dva neimenovana izvora rekla su za Rojters da su među njima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i renoviranje koncertne dvorane.
Jedan od takvih projekata je i bioskop Lumbardi u Prizrenu, koji radi već decenijama, ali je zbog finansijskih problema dobio od EU grant od 1,5 miliona evra.
Direktor bioskopa Ares Športa je međutim, 7. oktobra prošle godine primio mejl od zvaničnika EU u kojem ga obaveštavaju da je grant otkazan zbog "mera koje je EU nametnula vladi Kosova", što se odnosi na kaznene mere uvedene 2023. zbog jednostranog delovanja kosovskih vlasti koje su dovele do podizanja tenzija na severu Kosova.
"To je poljuljalo poverenje zajednice u nas, ali i u EU, koja tvrdi da podržava kulturnu raznolikost“, rekao je Športa za Rojters.
Kaznene mere EU su, između ostalog, podrazumevale suspendovanje finansiranja projekata, uključujući onih iz Instrumenata za pretpristupnu upotrebu (IPA) i Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
Priština je nastojala da umanji značaj ovih mera, ali sudbina bioskopa u Prizrenu i još nekih projekata pokazuje njihov "uticaj na jednu od nasiromašnijih evropskih zemalja", piše britanska agencija, dodajući da ljudi svih nacionalnosti osećaju posledice.
Mere su takođe zaustavile planove za izgradnju prvog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Prištini, za šta je EU obećala 70 miliona evra.
Zamenik gradonačelnika Prištine Alban Zogaj rekao je da su konačno počeli da rade na rešavanju višedecenijskog problema zagađenja reke Sitnice, jedne od najzagađenijih u Evropi.
Pitanje uticaja evropskih kaznenih mera je ponovo pokrenuto u trenutku kada se Kosovo priprema za izbore 9. februara.
To bi, prema oceni analitičara, moglo da ugrozi Kurtijeve šanse za reizbor.
Dva privatna istraživanja javnog mnjenja u koje je Rojters imao uvid pokazuju da je podrška Kurtijevom Pokretu za samoopredeljenje i njegovim koalicionim partnerima opala na oko 40%, sa 50,2% koliko su dobili 2021.
Politički analitičar Agon Malići je rekao da su neki građani zabrinuti zbog izolacije Kosova.
"Dok je većina birača možda zadovoljna što Kosovo ima veću kontrolu nad severom, mnogi možda neće biti uvereni da je to održivo bez međunarodne podrške", rekao je Malići.
Neke članice EU žele da ukinu mere jer nisu uticale na Kurtija da promeni politiku i jer štete običnim građanima, rekli su Rojtersu jedan visoki diplomata i još jednan zvaničnik koji su želeli da ostanu anonimni.
Međutim, tome se protive neke zemlje, uključujući Francusku i Mađarsku koje su, kako piše agencija, naklonjene Srbiji.
Diplomata je rekao da su sankcije nepravedno usmerene na Kosovo, a ne na Srbiju, koja je takođe igrala ulogu u rasplamsavanju tenzija. Dodali su da ipak ne postoji mehanizam za povlačenje mera, uprkos njihovoj neefikasnosti.
Kaznene mere su opisane kao "privremene i reverzibilne" i biće ukinute kada Kosovo smanji tenzije na severu, ali se situacija do sada nije promenila.
"Međunarodna zajednica je izolovala i kaznila Kosovo. Svaki veliki uspeh koji smo postigli u poslednje dve decenije – oslobođenje, nezavisnost – postignut je zato što smo blisko sarađivali sa saveznicima", rekla je Vljora Čitaku iz opozicione Demokratske partije Kosova, koja je bila ambasadorka Kosova u SAD.
Kako će se ponašati nova američka administracija Donalda Trampa je nejasno, navodi Rojters, podsećajući na izjavu njegovog izaslanika za specijalne misije Ričarda Grenela.
"I republikanci i demokrate dosledno su kritikovali Kurtija zbog preduzimanja jednostranih akcija koje destabilizuju region. Kao i EU i NATO. Međunarodna zajednica je ujedinjena protiv Kurtija", napisao je Grenel na mreži Iks.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
