Većina građana Srbije svesna je da njen napredak zavisi od dobrobiti drugih zemalja, ali velika većina misli da Srbija ne uživa međunarodni status kakav zaslužuje i da treba da se okrene sebi i izbegava međunarodni angažman, pokazuje studija Bezbednosni radar 2025" nemačke Fondacije Fridrih Ebert (FES).
Istraživanje, koje je sprovedeno u 14 članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), imalo je za cilj da ustanovi šta građani misle o nizu spoljnopolitičkih i bezbednosnih pitanja, a ovogodišnja studija uglavnom je bila fokusirana na rat u Ukrajini i evropski odgovor na taj konflikt.
Studija je pokazala da je u svim zemljama većina građana zabrinuta za svoju budućnost i ne isključuje mogućnost novih ratova.
Taj je procenat sa 92% najveći u Ukrajini, a samo je u nekoliko zapadnoevropskih zemalja (Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji) manji od 70%. U Srbiji se sa takvim stavom saglasilo 72% od ukupno 2.090 anketiranih građana.
U Srbiji je 37% anketiranih izrazilo i strah da će izbiti novi svetski rat, po čemu je na trećem mestu posle Turske (56%) i SAD (41%). Novog svetskog rata se, sa po oko 20%, najmanje boje Kazahstanci, Letonci, Gruzini i Italijani.
Iako je 63% građana svesno da je prosperitet Srbije povezan sa blagostanjem drugih država, ona je sa 86% ubedljivo na prvom mestu po broju anketiranih koji su se saglasili sa konstatacijom "Moja zemlja treba da se koncentriše na sopstvenu dobrobit i da nastoji da izbegne mešanje u međunarodne poslove".
Na drugom mestu po saglasnosti sa takvim stavom je Turska (76%), a slede Gruzija, Kazahstan i Ukrajina.
Ipak, stav 'moja zemlja na prvom mestu', kako navodi FES, preovladava u svim zemljama koje su deo studije, pa tako i u Švedskoj, poslednjoj na tabeli, takvo mišljenje deli 50% građana, u Britaniji i Italiji 55%, a u Poljskoj 56%.
Srbija se ističe i po tome što velika većina građana, 76%, misli da njihova zemlja ne uživa međunarodni status kakav zaslužuje.
"Intenzitet tog sentimenta je među najvišim u anketi i izraz je duboko ukorenjenog nezadovoljstva", navodi FES. U SAD, primera radi, samo 38% građana misli da njihova zemlja nema međunarodni status kakav zaslužuje, a u Nemačkoj i Francuskoj tako misli 40%, odnosno 41%.
Globalnim statusom svoje zemlje nezadovoljno je 80% Turaka, 74% Ukrajinaca, 68% stanovnika Gruzije i 64% Poljaka. U Rusiji tako razmišlja 54% anketiranih. U većini zapadnih zemalja, sa Izuzetkom Italije, statusom svoje zemlje nezadovoljno je manje od polovine ispitanih.
FES u studiji navodi da je Srbija i u prethodnim istraživanjima pokazivala skepticizam prema međunarodnom organizacijama, a da se takav stav sada još pojačao. Ipak, 60% građana Srbije podržava veću ulogu UN, a 53% veću ulogu OEBS.
Mišljenje o jačoj ulozi Evropske unije je podeljeno, sa 46% koji se protive njenom većem angažmanu i 42% koji ga podržavaju, navodi FES.
U anketi je 38% ispitanih ocenilo da je proces pristupanja Srbije EU "samo iluzija i da EU ne želi Srbiju u svom članstvu". Da će proces biti dugotrajan i da je ulazak u EU neizvestan misli 26% anketiranih, a 18% čak veruje da pristupne pregovore terba prekinuti jer članstvo u EU Srbiji niša ne bi donelo.
Da Srbija ima realne šanse da uđe u EU, pa makar pregovori trajali dugo, misli 9% anketiranih građana Srbije.
NATO u Srbiji doživljava najodlučnije odbijanje, sa 78% građana koji se protive eventualnoj većoj ulozi te alijanse.
Građani Srbije su u anketi sa 75% ubedljivo prvi, čak i ispred Rusije, u oceni da širenje NATO predstavlja pretnju.
Anketirani građani Srbije izjasnili su se i za multi-vektorsku spoljnu politiku. Tako se 67% zalaže za saradnju sa Kinom, 64% za saradnju sa Rusijom, po čemu Srbija prednjači u anketi, i 60% za saradnju sa Evropskom unijom.
Istovremeno, oko 50% stanovnika Srbije protivi se smanjenju zavisnosti od Kine i Rusije, a 65% veruje da će u budućnosti porasti liderska uloga Rusije u svetu, i po tom stavu je Srbija takođe prva među zemljama obuhvaćenim anketom.
Građani Srbije smatraju i da su interesi Rusije i SAD sukobljeniji od interesa SAD i Kine.
Da Srbija treba da podržava Ukrajinu sve do konačne pobede ocenilo je svega 3% građana Srbije, što je najmanje u odnosu na evropski prosek od 30%. Da Srbija treba da ostane neutralna ocenilo je 37%, a 49% da treba da podrži diplomatske napore za rešavanje sukoba.
Među učesnicima anktete u Srbiji, 36% je za rat okrivilo Ukrajinu, veliki deo krivi EU i SAD, a samo 26% misli da je Rusija agresor, što je odmah iza Rusije gde je svoju zemlju za rat okrivilo 22% Rusa. Srbija je sa 28% odmah iza Rusije (36%) i po uverenju da će Rusija pobediti u ratu.
Anketa je pokazala i da oko polovine građana Srbije podržava veća izdvajanja za odbranu, ali da se 67% protivi da to bude nauštrb socijalnih davanja i ekonomskih investicija (67%). Kao i u većini evropskih zemalja, i građani Srbije uglavnom misle da izdatke za vojsku treba finansirati i od nameta na imovinu bogatih i da ne treba štedeti na drugim budžetskim stavkama.
Na pitanje o Kosovu, 66% je ocenilo da Srbija treba da ostane pri sadašnjem stavu o Kosovu, a 20% je odgovorilo da treba da ga prizna, ili da im je svejedno, jer ih Kosovo ne zanima.
Studija Bezbednosi radar, koju je socijaldemokratskoj partiji SPD bliska fondacija prvi put sprovela 2019, a zatim 2021. i 2022. godine, obuhvatila je Francusku, Gruziju, Italiju, Kazahstan, Letoniju, Nemačku, Poljsku, Rusiju, SAD, Srbiju, Švedsku, Tursku, Ukrajinu i Veliku Britaniju.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
