Stiče se utisak da vlast sužavanjem prostora za građansko delovanje pokušava da homogenizuje javno mnjenje oko visokih spoljnopolitičkih prioriteta, umesto da o njima vodi suštinsku i široku debatu.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
Globalni i regionalni poremećaji koji su obeleželi proteklu godinu, jasno su pokazali slabosti demokratije i manjkavosti institucionalnih kapaciteta u Srbiji. Rat u Ukrajini i intenziviranje dijaloga između Beograda i Prištine potisnuli su sve druge teme iz fokusa institucija i javnog prostora uopšte, stvarajući dalju polarizaciju između političkih aktera, ali i građana. Između ova dva procesa desilo se urušavanje osnovnih prava i sloboda, pre svega u vidu brojnih nepravilnosti tokom izbornog ciklusa, ali i slučajeva kršenja slobode okupljanja i izražavanja koja su se desila tokom 2022. godine, a koja su konstatovana u brojnim domaćim i međunarodnim izveštajima. Stiče se utisak da vlast sužavanjem prostora za građansko delovanje pokušava da homogenizuje javno mnjenje oko visokih spoljnopolitičkih prioriteta, umesto da o njima vodi suštinsku i široku debatu. To se jasno preliva i na proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, jer se svi ovi slučajevi reflektuju na ocene napretka Srbije u oblasti političkih kriterijuma. Zato posebnu pažnju treba obratiti na trend simuliranja demokratije koji za potrebe formalnog napretka Srbije u pregovaračkom procesu, maskira slabosti fundamentalnih temelja demokratije-principe podele vlasti i vladavine prava. Kako se sužava prostor za građansko delovanje, paralelno se sužava i prostor za donošenje odluka. Mehanizmi koji osiguravaju uticaj javnosti na procese odlučivanja postoje, čak se formalno i unapređuju, ali suštinski uticaj građana i stručne javnosti i dalje ostaje minimalan. Javne rasprave i konsultacije se organizuju, ali bez suštinske volje da se realno sagledaju i uvaže predlozi i primedbe koje dolaze od strane civilnog društva.
U ovom trenutku posebnu pažnju treba obratiti na ulogu Parlamenta koji u tekućem, za razliku od prethodnog mandata, reflektuje određeni nivo političkog pluralizma. Ipak, poslanici političke opozicije suočavaju se sa brojnim opstrukcijama vladajuće poslaničke grupe. Na taj način obesmišljava se pozicija Parlamenta kao predstavničkog tela građana koje pored zakonodavne, treba da vrši i kontrolnu funkciju u odnosu na rad Vlade. Jedan od najilustrativnijih primera za to jeste i pasivnost Narodne skupštine u odnosu na narodnu inicjativu podnetu za usvajanje zakona kojim bi se zabranila eksploatacija litijuma u Srbiji. Iako je narodna inicijativa podneta u skladu sa odredbama novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi čije usvajanje je pohvaljeno od strane relevantnih međunarodnih aktera, Narodna skupština nije učinila nijedan proceduralni korak koji bi doveo do toga da se o podnetoj inicijativi izjašnjavaju narodni poslanici. Na ovaj način, probijeni su svi zakonski rokovi predviđeni zakonom, bez ikakvog objašnjenja od strane Predsednika Narodne skupštine. Predmet narodne inicijative se odnosi na temu koja je do prošlogodišnjih izbora bila vrlo vidljiva i za koju je zainteresovan veliki broj građana, a koja je reakcijama predsednika Republika i predsednice Vlade Republike Srbije pomerena iz javnog prostora. Imajući u vidu važnost usvajanja ovog zakona za potrebe organizovanja ustavnog referenduma, potrebno je insistirati na proceduralnom okončavanju postupka koji se odnosi na ovu narodnu inicijativu, prvu koja je podneta po pravilima i uslovima novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. U suprotnom, narodna inicijativa kao moćan građanski i demokratski alat, predviđen Ustavom Republike Srbije, biće u potpunosti obesmišljen.
Tekst je preuzet sa platforme Okruženje
Foto: NKEU
