Duboko ukorenjena korupcija u Srbiji, zbog koje studenti i građani već četiri meseca protestuju, ne bi bila moguća bez podrške međunarodnih partnera i tolerancije Zapada, ocenjuje se u autorskom tekstu objavljenom na blogu Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).
U tekstu "Protesti u Srbiji su poziv protiv kleptokratije - EU mora da iskoristi priliku", navodi se da je Evropska unija ostala nema na represiju režima Aleksandra Vučića protiv građanskih i ekoloških aktivista i da mu svojim nečinjenjem pomaže.
"Pad nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici je bio očigledan simptom kleptokratske vlasti koja definiše politički i ekonomski sistem Srbije više od jedne decenije“, ocenile su autorke članica BiEPAG-a Tena Prelec i Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
One navode da je rekonstrukcija stanice obavljena u tajnosti, podstičući sumnje u korupciju, naduvavanje troškova i političko favorizovanje, a kada je nadstrešnica pala i ubila 15 ljudi, "mnogim građanima Srbije postalo je jasno da korupcija ubija, što je izazvalo najveće proteste u zemlji u poslednjih nekoliko decenija".
Studenti koji marširaju ulicama, kao i veliki deo građana koji ih podržavaju, vide tragediju u Novom Sadu kao posledicu sistema u kojem državne institucije služe kao fasada za bogaćenje nekolicine, odvlačeći pažnju javnosti", ocenjuje se u autorskom članku.
Kleptokratija nije samo problem Srbije, već transnacionalni fenomen koji održavaju lokalni akteri zarobljene države, geopolitičko nadmetanje i međunarodni faktori koji to omogućavaju, navodi se u tekstu i dodaje da je lokalni akter, u ovom slučaju, Srpska napredna stranka, koja je ključne političke procese i institucije stavila u službu svojih privatnih interesa.
„Preuzimajući kontrolu nad državnim resursima, medijskim sektorom, procesom odlučivanja i sprovođenja, privatizovali su državu kako bi obezbedili privilegovan položaj u političkoj konkurenciji, što se vidi u rezoluciji Evropskog parlamenta nakon izbora u Srbiji 2023. godine. SNS to ne bi mogla da uradi da nije obezbedila podršku nekih međunarodnih partnera, uključujući zapadne države, i osigurala da drugi skreću pogled ili tolerišu ono što se dešava“, ocenjuje se u tekstu.
Dodaje se da je Kina bila poželjan partner zbog svoje spremnosti da brzo investira u projekte.
„Ovi poslovi, poput izgradnje brze pruge od Novog Sada do Subotice, donose mogućnost dodatnog bogaćenja, jer se novac ne troši samo na kineske kompanije nego i na lokalne podizvođače koji su povezani sa vladajućom strankom“, ističe se u komentaru.
Od takvih investicija koristi imaju lokalne elite koje ih, usled nedostatka nadzora, koriste za jačanje sopstvene ekonomske i političke dominacije, dodaje se, a kao još jedan primer kako funkcioniše „korozivni kapital“ navodi se projekat Beograd na vodi.
„Problem, međutim, nije samo u ruskom ili kineskom uticaju. Radi se o širem obrascu u kome se strani kapital, bez obzira na poreklo, usmerava u netransparentne, politički manipulisane projekte koji zaobilaze demokratsko upravljanje i prave značajnu štetu stanovništvu i životnoj sredini“, ukazuje se u tekstu.
Autorke navode da veliki deo toga tolerišu zapadni partneri, posebno od takozvanog geopolitičkog zaokreta u EU, pod uslovom da se lokalni akteri ponašaju u sakladu s motom Frenklina Ruzvelta: "Možda jeste kopile, ali je naše kopile".
Praksu stabilokratije dopunjuju ekonomski sporazumi s porodicom američkog predsednika Donalda Trampa i članicama EU kao što su Francuska i Nemačka, navode autorke podsećajući da je Srbija od Francuske kupila 12 borbenih aviona „Rafal“ i da je Vučić nemačkoj automobilskoj industriji obećao privilegovan pristup potencijalno najvećem rudniku litijuma u Evropi.
"EU je uglavnom ostala nema na represiju protiv aktivista za zaštitu životne sredine i civilnog društva kroz kampanje klevetanja, lažne istrage i nadzor", a zbog razočaranja u EU, srpski demonstranti ne nose zastave EU kao u Gruziji.
U tekstu se dodaje da ovako ukorenjena velika korupcija, ili kleptokratija, napreduje preko međunarodnih posrednika – advokatskih firmi, finansijskih institucija i političkih konsultanata koji obezbeđuju vlast i prekogranično pranje novca.
„Ova mreža ilegalnih finansija proteže se duboko u zapadne ekonomije, gde zakoni o tajnosti i regulatorne rupe nude utočište za kleptokrate. PR firme (pomislite na izraelske dezinformacije) i politički konsultanti (pomislite na Tonija Blera) uglancali su Vučićev demokratski furnir jačajući njegovu moć. Srpske elite kanališu bogatstvo kroz finansijska čvorišta kao što su Kipar, Švajcarska i UAE, koristeći iste zapadne pravne i bankarske strukture koje održavaju kleptokratiju širom sveta“, navodi se u tekstu.
Studentski protesti direktno usmereni protiv ukorenjene korupcije i nekažnjivosti u Srbiji, kako se dodaje, razotkrivaju sistem u kojem elite izvlače bogatstvo putem prijateljskih poslova, u kojem strani kapital podstiče korupciju a ne razvoj, a institucije ne uspevaju da odgovore na pritužbe javnosti.
Autorke ocenjuju da Vučić nije pouzdan partner EU i da je spreman da pretvori Srbiju u drugu Tursku ili Belorusiju kako bi izbegao odgovornost.
"Demonstranti možda neće tražiti pomoć EU, ali Brisel ne sme da pomaže Vučićevom režimu nečinjenjem i praznim pozivima na dijalog... Ako se Srbija oslobodi zarobljene države, to bi moglo da stvori presedan za ceo region – ali to bi zahtevalo od EU da deluje, a ne da omogući", zakljućuje se u tekstu.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
